Косовска Митровица
Косовска Митровица, град богате традиције, налази се на северу Косова и Метохије, окружена обронцима Копаоника, Рогозне и Мокре Горе. Кроз њу пролази саобраћајница која је на северу повезује са централном Србијом (Рашка, Краљево, Крагујевац и Београд) и на југу са Приштином, Скопљем и Солуном. Магистралним путевима, за релативно кратко време, стиже се до Косова Поља и Газиместана, Приштине и Грачанице, Призрена и Светих Архангела, Пећи и Пећке патријаршије, Ђаковице и Дечана, Зубиног Потока и Мокре Горе, Штрпца и Шар-планине, Новог Пазара и Голије, Бруса и Копаоника.
У Косовској Митровици своју делатност остварује више основних, средњих и високих школа и предшколских установа, неколико ТВ станица и делује већи број културно-уметничких друштава и студентских асоцијација.
Град има спортске терене, игралишта за децу и обилује местима за излазак младих. Од 2006. године своју активност обновила је српска драма Народног позоришта из Приштине. Године 2011. поново је заживео Сабор културно-уметничког стваралаштва Србије, манифестације која окупља познате ликовне уметнике, писце, фолклорне ансамбле и културне посланике из Србије, Републике Српске и Црне Горе. Велелепна црква Светог Димитрија изграђена је на брду изнад Косовске Митровице 2004. године. У току је изградња велике спортске хале и владичанског двора у њеној непосредној близини. Посебну душу Косовској Митровици дају њени житељи, пуни предусретљивости, разумевања и спремности за помоћ и сарадњу са свим добронамерницима.
Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици
У северном делу Косовске Митровице је седиште Универзитета у Приштини у чијем саставу се налази десет факултета. На Универзитету у Приштини студира око 10.500 студената. Након НАТО бомбардовања и прогона Срба 1999. године са Косова и Метохије, Универзитет је са породицом својих факултета, наставника и сарадника био принуђен да се исели из Приштине у разне градове централне Србије. Одлуком Владе Србије од 2001. године враћа се у северни део Косова и Метохије. Највећи број факултета и Ректорат стационирани су у северном делу Косовске Митровице, где се налази и Филозофски факултет. Захваљујући свесрдној помоћи Републике Србије, прегалаштву и одговорности универзитетских посленика и грађанима Косова и Метохије, Универзитет је у новој средини нашао нову подршку и снагу и наставио своју наставно-научну, образовну, националну и културну мисију. За релативно кратко време, створени су услови за живот, смештај, исхрану, наставне и ваннаставне активности студената. Изграђено је пет студентских домова, савремено опремљена студентска менза и простор за рекреативно-спортске активности.
Студентима су на располагању Универзитетска библиотека, Здравствени центар, Културни центар и могућност ангажовања у бројним асоцијацијама и активностима. Као и студенти са других универзитета у Републици Србији, имају право на здравствену заштиту, студентске кредите, стипендије и друге погодности. Универзитетско образовање студенти стичу у складу са законима Србије и начелима савременог академског образовања. Својом укупном наставно-научном делатношћу и остварењима, међууниверзитетском и међународном сарадњом, Универзитет је постао равноправни члан универзитета у Србији и партнер универзитетима у региону и Европи.
Оснивање и развој Филозофског факултета
Филозофски факултет у Косовској Митровици, као део Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, најстарија је високошколска институција на Косову и Метохији. Основан је 1960. године у Приштини када је конституисана управа Факултета у саставу Београдског универзитета. Факултет је отпочео рад са шест наставних група: Српскохрватски језик и књижевност, Албански језик и књижевност, Физика, Хемија, Биологија и Математика. Две године касније формиране су и наставне групе за Општу и Националну историју, Педагогију и Географију. Школске 1970/71. године почињу са радом и студијске групе за Француски језик и књижевност, Југословенску књижевност и Енглески језик. Основање, почетак рада и развој Факултета био је од изузетне важности за развој школства, просвете, науке, образовања и привреде не само за Косово и Метохију и Републику Србију него и за суседне републике. Захваљујући снажном економском, друштвеном и културном развоју, поједине студијске групе или више студијских група прерастају у самосталне факултете. Тако је школске 1971/72. године формиран Природно-математички, а 1989. године Филолошки факултет.
Филозофски факултет добија савремено грађено и опремљено здање у центру Приштине и врло повољне услове за наставно-научни рад. Од формирања до данас за рад на Факултету ангажовани су и афирмисани наставници са Универзитета у Београду, Нишу, Новом Саду и Скопљу. Таква оријентација у великој мери је допринела отворености Факултета, размени искустава и уопште подизању квалитета наставно-научног рада. Истовремено, Факултет је непрекидно водио бригу о свом научном подмлатку и тако изнедрио десетине магистара и доктора наука од којих су многи данас признати научни радници и наставници и ван граница Републике Србије. Само од 1999. године до сада је из области друштвено-хуманистичких наука и језика звање магистра на Факултету стекло 73 кандидата, а докторске дисертације одбранило је 33 кандидата, а назив дипломираних професора друштвено-хуманистичких наука и језика стекло је преко 2.800 наших студената. На Филозофском факултету универзитетско образовање стичу студенти не само из свих крајева Србије него и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске, Грчке и Бугарске.
Повратком Универзитета у северну Косовску Митровицу 2001. године, Филозофски и Филолошки факултет организовани су као јединствен факултет под називом Филозофски факултет са привременим седиштем у Косовској Митровици. Свој наставно-научни рад Филозофски факултет од тада остварује у новоизграђеном и савремено опремљеном објекту у непосредној близини Ректората и средишту већег броја факултета Универзитета у Приштини. Факултет је опремљен савременом наставном технологијом и средствима, укључујући библиотеку са преко 30.000 различитих наслова, читаоницу за студенте, кабинет за информатику, специјализоване учионице за учење језика, бежичну интернет мрежу и амфитеатар са 100 места, као и простор за рад Студентског парламента.
Богата понуда студијских програма
Филозофски факултет у Косовској Митровици је развијена високошколска наставно-научна установа са богатом традицијом, великим бројем студената, професора и асистената, значајном издавачком делатношћу и разноврсном понудом студијских програма из области филозофских, друштвено-хуманистичких и филолошких наука, на свим нивоима студија. На Факултету наставу реализују бројни редовни и ванредни професори, доценти, асистенти и сарадници.
Факултет сваке године уписује око 300 студента на основним академским студијама и око 100 студената на мастер академским студијама. У бројним средњим и основним школама у Србији, Црној Гори и другим републикама бивше Југославије раде професори и стручни сарадници образовани на овом факултету, значајан број њих наставио је своје наставно-научно усавршавање, те данас раде и стварају као признати научни радници и стручњаци у универзитетској заједници, научноистраживачким институцијама, заводима за унапређивање васпитања и образовања, издавачким кућама, медијским установама, предшколским, школским и другим институцијама васпитања, образовања и културе. Факултет своју делатност остварује у складу са законима Републике Србије и принципима Болоњске декларације.
Савремена настава у складу са принципима Болоњског процеса
Филозофски факултет је препознатљив по примени савременог наставног процеса, укључујући широк спектар опште-образовних, опште-стручних, уже стручних и изборних предмета као и практичан рад и стручну праксу студената. Наставни план студија је савремен и усклађен је са другим филозофским факултетима у Србији и Европи. Сваки студијски план на основним студијама садржи минимално 20% изборних предмета, а за мастер студије 30% изборних предмета, за које се студенти опредељују у складу са жељама и интересовањима.
Научне конференције и научно-истраживачка делатност
Од самог почетка, Факултет је успешно остваривао сарадњу са установама и организацијама које се баве научним, културним, просветним, издавачким активностима како на националном тако и на међународном плану.
Самостално или у сарадњи са другим високошколским институцијама у земљи и у иностранству, Факултет је организовао на десетине научних конференција и реализовао бројне научноистраживачке пројекте.
Већ 40 година издајемо Зборник радова, а током претходних десетак година Факултет је објавио преко 120 монографија, уџбеника и приручника својих наставника и сарадника.
Ваннаставне активности
Факултет нарочиту пажњу посвећује унапређењу услова студирања, неговању и развоју интересовања, склоности и креативних потенцијала студената.
Студенти Филозофског факултета традиционално организују бруцошијаду и апсолвентско вече, учествују на „Филозофијади“, у културно-уметничким програмима Факултета, као и међународној размени студената. Они имају прилике да на Факултету исказују и усавршавају своје способности у активностима уређивања студентског листа, књижевно-литерарној, реторичкој и другим секцијама. Заједно са својим професорима и асистентима учествују и у организацији научно-стручних скупова и волонтерском раду.
Редовно се обележава Дан факултета и Дан студената, а поводом Савиндана и Видовдана организује се свечана додела диплома. Факултет је стална позорница за организовање јавних предавања, трибина, изложби, песничких вечери и промоције књига. Незаборавни су сусрети студената и наставника са Момом Капором, Гојком Ђогом, Михаилом Марковићем, Емиром Кустурицом, Мирославом Лазанским, Синишом Ковачевићем и другим великим именима наше културе, књижевности, уметности и публицистике.
