УПИС НА ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

 

ОПШТИ УСЛОВИ УПИСА НА ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

 

У прву годину докторских академских студија на студијским програмима Језик и књижевност, Педагогија, Психологија и Социологија може се уписати лице које има:

1) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом најмање 8 (осам);

2) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове објављене у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пре уписа на докторске студије;

3) лица са звањем магистра наука, у складу са Законом.

 

У прву годину докторских академских студија на студијском програму Историја  може се уписати лице које има:

1) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом најмање 8 (осам) и објављен најмање један рад у научним часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја категорије М51.

2) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове објављене у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пре уписа на докторске студије;

3) лица са звањем магистра наука, у складу са Законом.

 

Кандидати који конкуришу за упис на докторске академске студије које нису истоврсне у односу на завршене мастер академске студије, а имају најмању просечну оцену 8 (осам), полажу диференцијални испит. Ако положе предвиђени диференцијални испит са најмањом оценом 8 (осам), приступају полагању пријемног испита, као и остали пријављени кандидати.

Кандидат за упис на докторске академске студије мора познавати најмање један светски језик, што се утврђује на основу додатка дипломи са основних и мастер академских студија, или на основу сертификата институција овлашћених за проверу знања страног језика.

Кандидати полажу пријемни испит.

 

КОНКУРСНИ РОКОВИ

Рокови пријављивања, полагања пријемних испита и уписа утврђује се Заједничким конкурсом који објављује Универзитет.

 

БРОЈ СТУДЕНАТА КОЈИ СЕ УПИСУЈЕ НА СТУДИЈСКЕ ПРОГРАМЕ

Студијски програм	Самофинансирање	Укупно
Језик и књижевност	10	10
Историја	4	4
Педагогија	2	2
Психологија	3	3
Социологија	5	5
Укупно	24	24

 

Школарина за самофинансирајуће студенте износи 120.000 динара и уплаћује се у три рате од којих се прва од 48.000 динара (40%) уплаћује приликом уписа године, а друге две у износу од 36.000 динара (по 30%) крајем јануара и крајем маја месеца). Сви студенти плаћају уписнину у износу од 3.200 динара. Школарина за студенте стране држављане износи 3000 евра.

 

ПРИЈАВА НА КОНКУРС

Кандидати се пријављују на конкурс у термину који је утврђен и подносе Служби за докторске студије следећу документацију:

1) пријавни лист са назнаком студијског програма докторских студија за који конкурише;
2) оверене копије стечених диплома са претходних нивоа студија;
3) извод из матичне књиге рођених или венчани;
4) оверене копије додатка дипломе или уверење о положеним испитима;
5) списак научних радова (уколико их има);
6 ) фотокопије радова (уколико их има);
7) доказ о уплати накнаде за пријаву за упис у износу од 6.000 динара. Уплате се врше на текући рачун Факултета број 840-1498666-80 са позивом на број 41-310;
8) За кандидате који полажу диференцијалне испите накнада је 5.000 динара по испиту.

 

РАНГИРАЊЕ КАНДИДАТА

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија одређује се на основу укупног броја бодова остварених по основу:

1) диплома о завршеним основним и мастер академским студијама образовног профила који је предвиђен студијским програмом докторских студија за који се кандидат пријављује;
2) опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама;
3) резултата са пријемног испита (интервју и писани рад);
4) остварених научних резултата;
5) као додатни критеријум се узима дужина студирања на основним и мастер студијама.

Ближи критеријуми за рангирање кандидата прописани су Правилником о докторским студијама Универзитета у Приштини и Филозофског факултета, као и стандардима из акредитације одређеног студијског програма.

 

УПИС НА ФАКУЛТЕТ

Кандидати који стекну право да се упишу на Факултет подносе:

1) податке очитане личне карте;
2) две фотографије формата 4,5 x 3,5 цм;
3) доказ о уплати накнаде за упис на студије 3200 динара + прва рата школарине од 40.000 динара.
4) индекс, образац за упис семестра, ШВ-20 (преузимају на скриптарница Факултета).

 

ЗАШТИТА ПРАВА УЧЕСНИКА НА КОНКУРСУ

Кандидат који је незадовољан утврђеним редоследом има право приговора. Приговор се подноси Комисији у року од 24 сата од дана објављивања листе. Комисија је дужна да донесе одлуку у року од 24 сата.

 

ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТИ

Правилник о полагању диференцијалног испита на ДАС (март 2022)

У зависности од студијског програма за који се опредељују, кандидати полажу одговарајући пријемни испит. Кандидати који нису завршили истоврсне мастер академске студије, приступају полагању пријемног испита тек након успешног полагања диференцијалног/их испита.

Кандидати који полажу диференцијални испит, исти ће полагати из следећих предмета:

 

• на студијском програму докторских студија Језика и књижевности:

Култура језичког изражавања (Литература: Шипка, М. (2008). Култура говора. Нови Сад: Прометеј).

НАПОМЕНА: За оба модула се полаже исти диференцијални испит.

 

• на студијском програму докторских студија Историје из предмета:

Општа историја 19. века, Историја Срба 1800-1918.г., Свет у савременом добу и Историја Југославије, ( Литература: Џон М. Робертс, Европа 1880-1945, Београд, 2002.; E.J. Hobsbawm, Doba revolucije: Evropa 1789-1848, Zagreb, 1987.; А.Џ.П. Тејлор, Хабсбуршка монархија 1809-1918, Београд, 2001.; Илбер Ортајли, Најдужи век империје, Београд, 2005.; Стеван К. Павловић, Историја Балкана, Београд, 2001.; Радош Љушић, Српска државност 19. века, Београд, 2008.; Андреј Митровић, Фашизам и нацизам, Београд, 2003.; Piter Kalvokorezi-Gaj Vint, Totalni rat, Beograd, 1987. Чедомир Попов, Политички фронтови Другог светског рата, Нови Сад, 1995.; Branko Petranović, Istorija Jugoslavije, I-III, Beograd, 1988.; Љубодраг Димић, Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века), Београд, 1998.; Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492-1992), Београд, 2007.; Љ. Димић-Ђ. Станковић, Историографија под надзором, књ. II, Београд, 1996.).

 

• на студијском програму докторских студија Педагогије из предмета:

Општа педагогија (Литература: Антонијевић, Р. 2013. Општа педагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета; Ђорђевић, Ј., Трнавац, Н., 2007. Педагогија, Научна књига, Београд; Сузић, Н., 2005. Педагогија за 21 вијек, ТТ центар, Бања Лука; Круљ, Р., Качапор, С., Кулић, Р. 2002. Педагогија, Свет књиге, Београд; Гудјонс, Х. 1983. Педагогија – темељна знања, Загреб: Едука), Методологија педагошких истраживања (Литература: Mужић, В. (1986): Meтoдoлoгиja пeдaгoшкoг истрaживaњa. Сaрajeвo: Зaвoд зa издaвaњe уџбeникa; Mужић, В. 2004. Увoд у мeтoдoлoгиjу истрaживaњa oдгoja и oбрaзoвaњa. Зaгрeб: Eдукa; Сaвићeвић, Д. 1996. Meтoдoлoгиja истрaживaњa у вaспитaњу и oбрaзoвaњу. Врaњe: Учитeљски фaкултeт Унивeрзитeтa у Нишу; Јовановић, Б., Кнежевић, Ф. О., 2007. Основе методологије педагошких истраживања са статистиком, Педагошки факултет, Јагодина, Јагодина; Банђур, В., Поткоњак, Н., 1996. Педагошка истраживања у школи, УФ Београ, Београд), Дидактика (Литература: Вилотијевић, М. 2006, Дидактика 1, 2, 3, ЗУНС – Учитељски факултет, Београд; Никола Филиповић. 1988. Дидактика 1 и 2, Свјетлост, -ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево; Продановић, Т., Ничковић, Р. 1989. Дидактика, ЗУНС, Београд; Terhart, E. 1989. Metode poučavanja i učenja, Eduka, Zagreb), Општа историја педагогије (Литература: Жлебник, Л., Општа историја школства и педагошких идеја, Загреб, 1965. (или друга издања); Заниновић, М., Опћта повијест педагогије, Загреб, 1988; Качапор, С., 2003. Садржаји из опште историје педагогије, Графос, Панчево; Коменски, Ј. А. 2000. Велика дидактика, ЗУНС, Београд, стр. 40-108, 157-197; Лок, Џ.1967. Мисли о васпитању, ЗУНС, Београд, стр. 42-92, 129-144; Русо, Ж. Ж. 1989. Емил или о васпитању, Естетика, Ваљево – Београд, стр. 11-44, 76-82, 171-199, 214-229, 231-246; Ушински, К. Д. 1957. Човек као предмет васпитања, Сарајево, 13-38.

 

• на студијском програму докторских студија Психологије:

Области које треба положити у склопу диференцијалног испита са литературом

 

• на студијском програму докторских студија Социологије из предмета:

Општа социологија (Литература: Michael Haralambos i Martin Holborn, Sociologija: teme i perspektive,Загреб: Голден маркетинг, 2002)

 

Сви кандидати који испуњавају услове за упис, полажу пријемни испит из следећих предмета:

 

• на студијском програму докторских студија Језика и књижевности

Модул језик – предмети: Увод у општу лингвистику и Савремени српски језик, (литература: Бугарски, Р. (2003). Увод у општу лингвистику. Београд: Чигоја; Станојчић, Ж. (2010). Граматика српског књижевног језика. Београд: Креативни центар),

Модул књижевност – предмети: Компаративно проучавање књижевности и Теорија књижевности, (литература: Константиновић, З. (1984). Увод у упоредно проучавање књижевности. Београд: СКЗ; Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевности. Београд, Грачаница: Мирослав, Књиготворница Логос).

 

• на студијском програму докторских студија Историје

Есеј на задату тему и интервју, (Литература: Ф. Форд, Европа у доба револуција 1780-1830, Београд, 2003.; Žak Godšo, Revolucije 1848, Beograd, 1987.; Čedomir Popov, Građanska Evropa, I-II, Novi Sad, 1989.; Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа 1804-1914, Београд, 2005.; Историја српског народа, V/1, V/2, VI/1, VI/2, Београд, 1981, 1983.; Радош Љушић, Историја српске државности: Србија и Црна Гора – нововековне српске државе, Нови Сад, 2001.; Слободан Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада, Београд, 1990.; Чедомир Попов, Од Версаја до Данцига, Београд, 1976.; Андреј Митровић, Време нетрпељивих: политичка историја великих држава Европе 1919-1939, Београд, 2012.; Волтер Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд, 1999.; Piter Kalvokorezi-Gaj Vint, Totalnirat, Beograd, 1987.; H.B. Parks, Istorija SAD, Beograd, 1985.; Branko Petranović, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skoplje, 1981.; Сава Живанов, Русија на прелому векова, Београд, 2002.; Џон Луис Гедис, Хладни рат: ми данас знамо, Београд, 2003.; Жорж Анри Суту, Неизвестан савез: историја Европске заједнице, Београд, 2001.; Branko Petranović, Istorija Jugoslavije, I-III, Beograd, 1988.; Љубодраг Димић, Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века), Београд, 1998.; Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492-1992), Београд, 2007.; Љубодраг Димић, Југославија и Хладни рат, Београд, 2014.;)

 

• на студијском програму докторских студија Педагогије

Интервју и писани рад из предмета Општа педагогија (Литература: Антонијевић, Р. 2013. Општа педагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета; Ђорђевић, Ј., Трнавац, Н., 2007. Педагогија, Научна књига, Београд; Сузић, Н., 2005. Педагогија за 21 вијек, ТТ центар, Бања Лука; Круљ, Р., Качапор, С., Кулић, Р. 2002. Педагогија, Свет књиге, Београд; Гудјонс, Х. 1983. Педагогија – темељна знања, Загреб: Едука), Методологија педагошких истраживања (Литература: Mужић, В. (1986): Meтoдoлoгиja пeдaгoшкoг истрaживaњa. Сaрajeвo: Зaвoд зa издaвaњe уџбeникa; Mужић, В. 2004. Увoд у мeтoдoлoгиjу истрaживaњa oдгoja и oбрaзoвaњa. Зaгрeб: Eдукa; Сaвићeвић, Д. 1996. Meтoдoлoгиja истрaживaњa у вaспитaњу и oбрaзoвaњу. Врaњe: Учитeљски фaкултeт Унивeрзитeтa у Нишу; Јовановић, Б., Кнежевић, Ф. О., 2007. Основе методологије педагошких истраживања са статистиком, Педагошки факултет, Јагодина, Јагодина; Банђур, В., Поткоњак, Н., 1996. Педагошка истраживања у школи, УФ Београ, Београд);

 

• на студијском програму докторских студија Психологије

 

• на студијском програму докторских студија Социологије

Савремено друштво (есеј и интервју), литература: Бек, У. (2011). Светско ризично друштво: у потрази за изгубљеном сигурношћу. Нови Сад: Академска књига. Бжежински, З. (2013). Америка – Кина и судбина света: стратешка визија. Београд: Албатрос плус. Митровић, Љ. (2013). Увод у студије глобализације. Косовска Митровица: Филозофски факултет. Митровић, Љ. (2003). Општа социологија: Предмет, теорије и савремено друштво.Београд: Институт за политичке студије; Ниш: Свен. Поповић. М. (1968). Друштвена структура. Београд: Центар за друштвено-политичко образовање „Ђуро Салај“. Бурдије, П. (1999). Сигнална светла: прилози за отпор неолибералној инвазији. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Чомски, Н. (2009). Контрола медија: спектакуларна достигнућа пропаганде. Нови Сад: Рубикон; Београд: Беокњига. Цвејић, С. и др. (2010). Социјална искљученост у руралним областима Србије. Београд: УНДП Центар за инклузивни развој.