—————————————————————————–
Међународна научна конференција
ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, ИДЕНТИТЕТ
Косовска Митровица,
17–19. октобар 2024. године
iki2024@pr.ac.rs
https://fifa.pr.ac.rs/istorija_kultura_identitet_2024/
—————————————————————————–
Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организује међународну научну конференцију Историја, култура, идентитет (ИКИ 2024) која ће се одржати у Косовској Митровици од 17. до 19. октобра 2024. године под покровитељством Министарства културе, Министарства просвете и Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије. Циљ конференције је да се интердисциплинарним, односно мултидисциплинарним приступом (са становишта лингвистике, књижевности, историје, историје уметности, филозофије, психологије, педагогије и социологије) продискутују, расветле, истраже и проблематизују различита питања из домена историје, културе и идентитета, њихови сложени међуодноси и повезаност са другим феноменима друштва.
Међусобна повезаност историјских процеса, културолошких промена и механизама формирања идентитета одређује начин на који појединци тумаче догађаје из прошлости, прилагођавају се друштвеним нормама и долазе до самоспознаје у оквиру социокултуролошког контекста. Сагледавање процеса формирања идентитета у светлу савремених приступа, као и повезаност идентитета са различитим формама психосоцијалног функционисања индивидуе и друштва биће настојање психолошких испитивања. Кроз шири осврт на историјске процесе, догађаје и појаве, историографски приступ проучавању тема дефинисаних конференцијом понудиће одговоре на бројна питања из прошлости, указати на могуће узроке проблема у садашњости и спречити настанак нових у будућности. Из угла историје уметности, кроз нове методолошке приступе и међудисциплинарни научни дијалог, уметност ће у различитим историјским периодима и просторним целинама бити представљена као спој културних, политичких и друштвених норми одређених социјалних група и друштва у целини. Социологија посматра идентитете као индивидуалне и колективне, и увек у међуодносу ја–ти и ми–они, при чему идентитети не представљају само позитивне, већ и стигматизујуће одреднице. Никада се више није разматрало питање идентитета него у савременој епохи глобализације, а на њиховом темељу долази и до изградње читавих теоријских наратива, са практичним идентитетским консеквенцама у подручју колективног идентитета (нпр. nation-building, state-building) или индивидуалног идентититета (нпр. питања рода). У епохи кризе идентитета, краја историје и навале субкултурних образаца понашања, тежња филозофских истраживања биће да поновним промишљањем дијалектичког односа између историје, културе и идентитета, изрази оно постојано у промени, апсолутно у историји и супстанцијално у идентитету. Из перспективе педагошке теорије и праксе, истраживања бројних образовних концепата допринеће развоју националних, културних, научних, хуманистичких и демократских вредности савременог друштва и тиме унапредити васпитно-образовни процес. Лингвистичка истраживања биће фокусирана на приказ језичких промена до којих временом долази услед динамичне природе друштава и актуелних и историјских дешавања која их формирају. Такође, историја, култура и идентитет тумачиће се из разноврсних књижевних аспеката показујући како књижевна дела осветљавају комплексност људског искуства, друштвених норми и индивидуалног и колективног идентитета.
Пленарни говорници
Задовољство нам је да најавимо пленарна излагања следећих истакнутих професора:
- проф. др Милош Ковачевић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Одсек за филологију, Крагујевац (Србија)
- проф. др Ценка Николова Иванова, Великотрновски универзитет „Св. Ћирило и Методије”, Филолошки факултет, Катедра за славистику, Велико Трново (Бугарска)
- проф. др Радован Антонијевић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за педагогију, Београд (Србија)
- проф. др Урош Шуваковић, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Катедра за философију и друштвене науке, Београд (Србија)
Трајање пленарног излагања је највише 40 минута, укључујући десетоминутну дискусију.
Радни језици
Радни језици конференције су српски, енглески и руски.
Пријава
Пријава за учешће на конференцији доставља се најкасније до 10. септембра 2024. године путем електронског обрасца:
Пријавни образац – Registration Form – Образец заявки на участие
У обрасцу обавезно назначити начин саопштења: уживо или онлајн.
Време саопштења је највише 15 минута.
Један аутор може да учествује са једним саопштењем, било као аутор или коаутор. Прихватају се пријаве са највише два аутора.
Обавештење о прихватању теме биће послато најкасније до 15. септембра 2024. године.
Котизација
Котизација за учешће на конференцији (по аутору) износи 6000 динара, односно 50 евра за учеснике ван територије Србије. Цена котизације обухвата учешће на секцијама, конференцијски материјал, књигу сажетака, зборник, смештај, храну, освежења, свечану вечеру и излет (посета манастирима).
Инструкције за уплату биће послате након прихватања сажетка.
Публикације
Књига сажетака биће објављена пре одржавања конференције.
Радови у целини достављаће се до 1. марта 2025. године. Рецензирани радови биће објављени у тематском зборнику.
Пријављени учесници биће благовремено информисани о програму рада конференције, смештају, свечаној вечери, посети косовско-метохијским манастирима (планираној за трећи дан конференције) и др.
За сва додатна питања можете нас контактирати путем адресе електронске поште конференције: iki2024@pr.ac.rs
Радујемо се нашем сусрету на конференцији.
Програмски и Организациони одбор Историја, култура, идентитет
|
В А Ж Н И Д А Т У М И |
|
| одржавање конференције | 17–19. 10. 2024. |
| рок за пријаву за учешће | 10. 9. 2024. |
| обавештење о прихватању теме и сажетка | 15. 9. 2024. |
| рок за предају радова | 1. 3. 2025. |
П Р О Г Р А М С К И О Д Б О Р
- проф. др Звездан Арсић, декан, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за педагогију, Косовска Митровица (Србија); председник одбора
- проф. др Игор Ђурић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за педагогију, Косовска Митровица (Србија)
- проф. др Александра Костић Тмушић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за српску књижевност и језик, Косовска Митровица (Србија)
- проф. др Драгана Станојевић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за психологију, Косовска Митровица (Србија)
- проф. др Бранислава Дилпарић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за енглески језик и књижевност, Косовска Митровица (Србија)
- проф. др Милош Ковачевић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Одсек за филологију, Крагујевац (Србија)
- проф. др Радован Антонијевић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за педагогију, Београд (Србија)
- проф. др Славко Петаковић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Београд (Србија)
- проф. др Драгиша Бојовић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за србистику, Ниш (Србија)
- проф. др Влада Станковић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, Београд (Србија)
- проф. др Урош Шуваковић, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Катедра за философију и друштвене науке, Београд (Србија)
- проф. др Сузана Рајић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју, Београд (Србија)
- проф. др Јелена Ердељан, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, Београд (Србија)
- проф. др Саша Марковић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Катедра за друштвене науке, Сомбор (Србија)
- академик Миодраг Милин, Универзитет „Аурел Влајку”, Арад (Румунија)
- проф. др Александeр Наумов, Универзитет Ка’ Фоскари, Одсек за лингвистику и упоредне културолошке студије, Венеција (Италија)
- проф. др Јелица Стојановић, Универзитет Црне Горе, Филололошки факултет, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности, Никшић (Црна Гора)
- проф. др Петар Пенда, Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, Катедра за англистику, Бања Лука (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- проф. др Георгиос Нектариос Лоис, Грчки отворени универзитет, Факултет за хуманистичке науке, Студије о православној хришћанској теологији и верском плурализму, Патра (Грчка)
- проф. др Маргарита Вениаминовна Силантјева, Московски државни институт за међународне односе (универзитет) Министарства спољних послова Руске Федерације, Факултет за међународно право, Катедра за филозофију „А. Ф. Шишкин”, Москва (Русија)
- проф. др Ценка Николова Иванова, Великотрновски универзитет „Св. Ћирило и Методије”, Филолошки факултет, Катедра за славистику, Велико Трново (Бугарска)
- проф. др Зоран Матевски, Универзитет „Св. Ћирило и Методије”, Филозофски факултет, Институт за социологију (Северна Македонија)
- проф. др Марина Вицеља Матијашић, Свеучилиште у Ријеци, Филозофски факултет, Одсјек за повијест умјетности, Ријека (Хрватска)
- доц. др Симон Малменвал, Универзитет у Љубљани, Теолошки факултет, Љубљана (Словенија)
- проф. др Љиљана Јерковић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Студијски програм педагогије, Бања Лука (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- проф. др Калина Сотироска Иваноска, Универзитет „Св. Ћирило и Методије”, Филозофски факултет, Институт за психологију, Скопље (Северна Македонија)
- доц. др Сара Корицато, Универзитет у Верони, Одсек за стране језике и књижевности, Верона (Италија)
- проф. др Александра Павловна Ушакова, Тјумењски државни универзитет, Институт за друштвено-хуманистичке науке, Катедра за лингвистику и књижевност, Тјумењ (Русија)
- проф. др Биљана Милошевић Шошо, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Катедра за социологију, Пале (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- проф. др Љупчо Кеверски, Универзитет „Свети Климент Охридски”, Педагошки факултет, Битола (Северна Македонија)
О Р Г А Н И З А Ц И О Н И О Д Б О Р
- проф. др Снежана Зечевић, председник одбора
- проф. др Зоран Јовановић
- проф. др Бранкица Поповић
- проф. др Душан Ранђеловић
- проф. др Саша Станојевић
- проф. др Татјана Радојевић
- проф. др Станислав Станковић
- проф. др Јелена Бајовић
- проф. др Ана Андрејевић
- проф. др Татјана Компировић
- проф. др Неџиб Прашевић
- доц. др Бранислава Вучковић
- доц. др Данијела Тешић Радовановић
- доц. др Александар Костадиновић
- доц. др Југослава Ракић Младеновић
- Сузана Стојковић, виши лектор
- асс. Милица Марјановић
- асс. Лука Јовановић
- асс. Анђела Кељановић
- асс. Јелена Јовановић
- асс. Нина Миљковић
