Боравак у Русији трајао је од 23. октобра до 21. новембра 2015. године.
Након приспећа у Москву у раним јутарњим часовима путнике је дочекао комби који је до Белгорода возио око 10 часова. Смештај је био коректан, а грејање је радило читаву ноћ као што је то и уобичајено у целој Русији током хладног периода. Током боравка на БГТУ студентима је била обезбеђена настава руског језика сваког радног дана у трајању од шест школских часова, као и настава из методологије науке. Исхрана се одвијала у студентском ресторану, са по три оброка дноевно, чији су рад наши студенти високо оценили речима: “Хране нас као да смо њихова рођена деца”, и на крају боравка су запосленима поклонили бомбоњеру.
Овде треба додати да је Белгород град са 350 000 становника и четири универзитета, у оквиру којих студира 70 000 студената. Цела белгородска област врло је развијена, не само у академском погледу већ и индустријски, а сам град налази се на 40км од границе са Украјином. У кампусу БГТУ интернет је био на само неким местима, али се у његовој непосредној близини налази кафе (без точења алкохола) где многи студенти раде на рачунарима, па су и наши студенти користили ту погодност.
Поред редовних активности, љубазношћу наших домаћина организоване су разне културне активности. Већ другог дана организовано је “српско вече”у ресторану чији је власник и сам Србин. Ту је служена српска храна, игран је српски фолклор и разне врсте игара типа квиза, а наша група је одушевила домаћине певањем козачке песме “Ојса ти ојса”. Истог дана домаћини су нам показали читав универзитет, почев од учионица, техничких помагала за рад, библиотетку, електронску библиотеку, просторије наставника. Међу другим језицима, као што су енглески, француски или немачки, студенти су у могућности да уче и српски језик. Занимљиво је да се на техничким универзитетима филозофија учи као обавезни предмет током шест семестара.
У три наврата били смо у прилици да се сретнемо са колегама са филозофије Белгородског универзитета (БелГУ): најпре у посети катедри за филозофију, потом на заједничком излету и коначно приликом округлог стола који су уприличили поводом посете наше делегације, где смо имали прилику да нам се представе многи наставници који предају филозофију и да са њима разменимо не само академска искуства већ и мишљења о разним филозофским питањима. Они су нам поклонили нека од њихових издања и изразили жељу за непосредном сарадњом. Размењени су и контакти. Поред тога, треба рећи да ће у наредним бројебима зборника БГТУ колеги Ђорђевићу бити објављена поезија, колеги Недељковићу један текст, а да ће доценту Братини бити објављен један текст у истом зборнику, а други током јануара 2016. у зборнику БелГУ посвећеном српској индивидуалности. Такође, организовано је и поетско вече, а Братина је пред професорима и студентима БГТУ одржао наручено предавање под насловом “Религија и национални идентитет”.
Бројна су места културе која смо посетили у Белгороду. Били смо на концерту у филхармонији, посетили Шаљапиново позориште, Пушкинску библиотеку, оласни историјски и природњачки музеј, музеј сликарства, белогородски сабор, зграду општине Белгорода, итд. Такође, посетили смо и нека од важних места у белгородској области. Посебно импресивни су били подземни манастири Холки и Игњатија богоносца, укопани у кречњачку стену по 30 до 40 метара, где су се многи монаси подвизавали.У Николаевском сабору били смо на четворочасовној литургији – диван, велики бели храм. Исто тако, монахиње женског манастира Нови Јерусалим показивале су нам лепоте и давале објашњења у вези са том њиховом светињом. Ипак, најзнаменитије место које смо посетили био је музеј “Треће руско бојно поље” посвећено Курској бици (прво поље је Куликово, где су Руси победили Монголе, друго је Бородинско поље, где су победили Наполеона, а ово је треће). Мало је познато да се Курска битка одиграла у белгородској области, јер је у то време она припадала курској облати. Сам музеј је потресан, изложено је сво коришћено оружје (и немачко и руско), али су тенкови (посебно Т-34) у центру поставке.
Предпоследњег дана нашег боравка у Белгороду сусрели смо се са ректором БГТУ, коме смо уручили монографију нашег факултета (а он нама монографију о њиховом), пар наших зборника, примерке нашег студентског часописа, гусларску музику и часопис “Гусле” и наравно једну “Жуту осу”. Са њим смо провели пола сата у угодном разговору, а потом смо имали интервју за њихов часопис (доступан у електронској форми пошто још није штампан). На растанку било је и нашим домаћинима и нама жао што се растајемо, али са надом да је тај растанак само привремен.
Од 14. новембра Москви су нас примили и сместили наставници њиховог факултета за међународне односе (МГИМО(У)) и пријатељи нашег факултета и наше земље професори Маргарита Силантјева и Владимир Глагољев. Како смо за Москву имали само седам дана, могли смо обићи само она мест која су најпознатија. Овај део пута, који је предложио доцент Братина, одобрио је непосредно наш декан Бранко Јовановић. Студенти су били одушевљени метроом, који нас је с краја на крај Москве превозио невиђеном брзином. Нека од важнијих места где смо били су свакако Кремљ, Црвени Трг и цркве Христа Спаситеља и Василија Великог. Међутим, посетили смо животну изложбу велког руског сликара Серова, затим Нову Третјаковку (тј. Музеј нове и савремене уметности), парк ВДНХ, Историјски музеј, Музеј космонаутике и Музеј оружаних снага СССР (односно Русије). Студенти су прошетали проспектом око МГУ на чијем крају је прекрасна панорама Москве. Наши московски домаћини су нас позвали да посетимо и универзитет МГИМО, који је заста импресивна универзитетска грађевина. Тамо је доцент Братина одржао за студенте српског језика и њихове професоре предавање са темом “Савремени феномени живота на Косову и Метохији и перспективе”. То је трајало на обострано интересовање око 3 часа, да би се потом дискусија наставила у факултетској посластичарници.
Коначно 21. новембра ујутро вратили смо се за Србију. Могу рећи да смо у Русији достојно репрезентовали наш факултет и нашу земљу.
