Шеснаеста конференција у организацији Европске асоцијације социолога под називом Тензије, поверење и трансформација одржана је од 27. до 30. августа у Порту (Португал). Своје радове изложило је око 4.000 учесника из целог света у оквиру 936 сесија. Међу учесницима на конференцији било је и професора и асистената са Катедре за социологију Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
У склопу сесије Интегрисање одрживости и еколошке свести у високом образовању излагање под називом „Проеколошки поглед на свет као предикатор спремности на промену животних навика студентске популације у Србији“ имале су проф. др Оливера Марковић Савић и проф. др Јасмина Петровић. Оне су саопштиле резултате истраживања спроведеног 2023. године. Резултати примене скале Нове еколошке парадигме (НЕП скала) показали су да студенти у Србији имају средњи ниво развијености еколошке свести, при чему су испољили и изразиту спремност на прихватање образаца делања који могу предупредити/ублажити еколошке проблеме. Међутим, однос према еколошким питањима различит је када се посматра на нивоу ставова и на бихејвиоралној равни, будући да њихове свакодневне праксе нису усклађене са њиховим декларативно израженим проеколошким ставовима.
Проф. др Урош Шуваковић изложио је саопштење под називом „Сумња у медицинску науку као важна последица пандемије ковид 19: случај Србије“, где су разматрана многобројна питања везана за последице пандемије. Закључује се да је комерцијализација научних резултата достигнућа, уз инсистирање на финансирању првенствено научних истраживања која одмах доносе зараду, последица неолибералног капитализма и принципа максимизације профита.
Милица Марјановић, асистент на Катедри за социологију, изложила је рад у оквиру сесије Социологија породице и интимног живота на тему „Обичајно право у односу на Закон о наслеђивању у култури српске заједнице на Косову и Метохији – случај града Косовска Митровица“, а у раду су представљени статистички подаци из суда о оставинским расправама које су вођене на територији општине Косовска Митровица, чиме се експлицитно потврђује хипотеза да се наслеђивање породичне имовине на истраживаном подручју одвија по традиционалном обрасцу у коме се женски наследници својевољно лишавају наследних права у корист мушких чланова породице. Сестре се и даље одричу свог дела наследства у корист браће, док је обрнута ситуација далеко ређа.
