Промоција књиге Баштина Богородице Љевишке и очување памћења доц. др Јелене Павличић Шарић одржана је 17. маја 2022. године у амфитеатру Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Монографија Баштина Богородице Љевишке и очување памћења објављена је у децембру 2021. године у издању Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Гости Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Студентског парламента Филозофског факултета и Катедре за историју уметности били су проф. др Драган Булатовић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду у пензији, и доц. др Јелена Павличић Шарић, доцент на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Поред њих, о књизи је говорио и доц. др Небојша Станковић, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, док је модератор вечери била Мина Лукић, асистент на Катедри за историју уметности.
Након поздравне речи декана Филозофског факултета, проф. др Звездана Арсића, и прочитаних кратких биографија говорника, публици се обратио проф. др Драган Булатовић, рецензент књиге, који је говорио о цркви Богородице Љевишке као о споменику дугог трајања и слојевитом сведочанству чије је различите прошлости и значења доц. др Јелена Павличић Шарић покушала да расветли у књизи. Анализирајући историју Богородице Љевишке и њен третман у систему заштите наслеђа у периоду од завршетка Другог светског рата до данас, доц. др Јелена Павличић Шарић успела је да нам понуди узорни модел целовите херитолошке интерпретације културног наслеђа, у ком је од кључног значаја разумевање сведочанственог потенцијала документације генерисане током откривања, рестаурације и конзервације самог споменика, а проф. др Драган Булатовић је у више наврата нагласио значај оваквог приступа у контексту очувања угроженог наслеђа на Косову и Метохији.
С друге стране, доц. др Небојша Станковић је истакао да, уз то што садржи све релевантне историјске чињенице и податке које очекујемо када из угла историје уметности говоримо о овом културном добру од изузетног значаја, књига се бави димензијама споменика које нису само материјалне, укључујући значења која је црква у току свог дугог трајања стицала у локалној заједници и међу онима који су о њој бринули као повереници, чувари, кустоси, конзерватори, и да управо усмеравање читаоца на семантичко богатство Богородице Љевишке представља један од предуслова очувања памћења.
Аутор монографије, доц. др Јелена Павличић Шарић, говорила је о узбуђењу и уживању који су били саставни део истраживања, откривања богате баштине Богородице Љевишке и документације о њој, те настајања саме књиге у којој је откривене податке требало умрежити и на правилан начин интерпретирати. Истакла је да књига у себи садржи и провоцира различите наративе, и мами да се осећамо као део активности у којима су учествовали сви који су од педесетих година до данас откривали овај споменик и о њему бринули.
Након излагања говорника покренута је дискусија на основу питања публике, у оквиру које је првенствено разматрано стање српског наслеђа на Косову и Метохији у периоду након 1999. године и говорило se о могућностима његове заштите, како у материјалном тако и у семантичком смислу.
