КОНКУРС ЗА УПИС НА ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ – ПРВИ УПИСНИ РОК
Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици уписује 20 студената у прву годину докторских академских студија школске 2020/2021. године.
Број студената по студијском програму
Студијски програм | Буџет |
Самофинансирање | Укупно |
Историја | 1 | 2 | 3 |
Социологија | 2 | 3 | 5 |
Педагогија | 1 | 1 | 2 |
Језик и књижевност | 6 | 4 | 10 |
Укупно | 10 | 10 | 20 |
На докторске академске студије се уписују студенти на буџету и самофинансирању. Висина школарине за држављане Републике Србије износи 100.000,00 РСД, а за стране држављане 3.000,00€.
Студент држављанин Републике Србије може уплатити школарину у једнократном износу, приликом уписа у прву годину студија, или у пет рата.
У прву годину докторских академских студија може се уписати лице које има:
- Завршене мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом најмање 8;
- Завршене мастер академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове објављене у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пре уписа на докторске студије;
- Лица са звањем магистра наука, у складу са Законом.
Кандидати који конкуришу за упис на докторске академске студије које нису истоврсне у односу на завршене мастер студије, а имају најмању просечну оцену 8 (осам), полажу диференцијални испит. Ако положе предвиђени диференцијални испит са најмањом оценом 8 (осам), приступају полагању пријемног испита, као и остали пријављени кандидати.
Кандидат за упис на докторске академске студије мора познавати најмање један светски језик, што се утврђује на основу додатка дипломи са основних и мастер студија, или на основу сертификата институција овлашћених за проверу знања страног језика.
Кандидати полажу пријемни испит.
Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија одређује се на основу укупног броја бодова остварених по основу:
- диплома о завршеним основним и мастер академским студијама образовног профила који је предвиђен студијским програмом докторских студија за који се кандидат пријављује,
- опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама,
- резултата са пријемног испита (интервју и писани рад),
- остварених научних резултата,
- као додатни критеријум се узима дужина студирања на основним и мастер студијама.
Ближи критеријуми за рангирање кандидата прописани су Правилником о докторским студијама Универзитета у Приштини и Филозофског факултета, као и стандардима из акредитације одређеног студијског програма.
ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Кандидати се пријављују на конкурс у термину који је утврђен и подносе Служби за мастер и докторске студије следећу документацију:
- пријавни лист са назнаком студијског програма докторских студија за који конкурише,
- оверене копије стечених диплома са претходних нивоа студија,
- извод из матичне књиге рођених или венчаних,
- оверене копије додатка дипломе или уверење о положеним испитима,
- списак научних радова (уколико их има),
- фотокопије радова (уколико их има),
- доказ о уплати накнаде за пријаву за упис у износу од 6.000,00 динара. Уплате се врше на текући рачун Факултета број 840-1498666-80 са позивом на број 41-310.
КОНКУРСНИ РОКОВИ
Кандидати за упис подносе пријаву са одговарајућом документацијом од 5. до 14. октобра 2020. године, у времену од 9 до 14 часова у канцеларији бр. 18.
Диференцијални испити одржаће се дана 21. 10. 2020. године у 10.00 часова.
Пријемни испити одржаће се дана 21. 10. 2020. године у 12.00 часова.
Прелиминарна ранг-листа биће објављена 21. 10. 2020. године у 17.00 часова.
Рок за жалбе предвиђен је у периоду од објављивања прелиминарне ранг-листе до 22. 10. 2020. године у 17.00 часова.
Коначна ранг-листа биће објављена 23. 10. 2020. године у 10.00 часова.
Упис примљених кандидата вршиће се од 26. до 28. 10. 2020. године.
Додатне информације могу се добити позивом на телефон 028 425 474 (локал 118) или на сајту Факултета www.fifa.pr.ac.rs
Кандидати који полажу диференцијални испит, исти ће полагати из следећих предмета:
- на студијском програму докторских студија Педагогије из предмета:
Општа педагогија (Литература: Антонијевић, Р. 2013. Општа педагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета; Ђорђевић, Ј., Трнавац, Н., 2007. Педагогија, Научна књига, Београд; Сузић, Н., 2005. Педагогија за 21 вијек, ТТ центар, Бања Лука; Круљ, Р., Качапор, С., Кулић, Р. 2002. Педагогија, Свет књиге, Београд; Гудјонс, Х. 1983. Педагогија – темељна знања, Загреб: Едука), Методологија педагошких истраживања (Литература: Mужић, В. (1986): Meтoдoлoгиja пeдaгoшкoг истрaживaњa. Сaрajeвo: Зaвoд зa издaвaњe уџбeникa; Mужић, В. 2004. Увoд у мeтoдoлoгиjу истрaживaњa oдгoja и oбрaзoвaњa. Зaгрeб: Eдукa; Сaвићeвић, Д. 1996. Meтoдoлoгиja истрaживaњa у вaспитaњу и oбрaзoвaњу. Врaњe: Учитeљски фaкултeт Унивeрзитeтa у Нишу; Јовановић, Б., Кнежевић, Ф. О., 2007. Основе методологије педагошких истраживања са статистиком, Педагошки факултет, Јагодина, Јагодина; Банђур, В., Поткоњак, Н., 1996. Педагошка истраживања у школи, УФ Београ, Београд), Дидактика (Литература: Вилотијевић, М. 2006, Дидактика 1, 2, 3, ЗУНС – Учитељски факултет, Београд; Никола Филиповић. 1988. Дидактика 1 и 2, Свјетлост, -ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево; Продановић, Т., Ничковић, Р. 1989. Дидактика, ЗУНС, Београд; Terhart, E. 1989. Metode poučavanja i učenja, Eduka, Zagreb), Општа историја педагогије (Литература: Жлебник, Л., Општа историја школства и педагошких идеја, Загреб, 1965. (или друга издања); Заниновић, М., Опћта повијест педагогије, Загреб, 1988; Качапор, С., 2003. Садржаји из опште историје педагогије, Графос, Панчево; Коменски, Ј. А. 2000. Велика дидактика, ЗУНС, Београд, стр. 40-108, 157-197; Лок, Џ.1967. Мисли о васпитању, ЗУНС, Београд, стр. 42-92, 129-144; Русо, Ж. Ж. 1989. Емил или о васпитању, Естетика, Ваљево – Београд, стр. 11-44, 76-82, 171-199, 214-229, 231-246; Ушински, К. Д. 1957. Човек као предмет васпитања, Сарајево, 13-38.
- на студијском програму докторских студија Историје из предмета:
Општа историја 19. века, Историја Срба 1800-1918.г., Свет у савременом добу и Историја Југославије, ( Литература: Џон М. Робертс, Европа 1880-1945, Београд, 2002.; E.J. Hobsbawm, Doba revolucije: Evropa 1789-1848, Zagreb, 1987.; А.Џ.П. Тејлор, Хабсбуршка монархија 1809-1918, Београд, 2001.; Илбер Ортајли, Најдужи век империје, Београд, 2005.; Стеван К. Павловић, Историја Балкана, Београд, 2001.; Радош Љушић, Српска државност 19. века, Београд, 2008.; Андреј Митровић, Фашизам и нацизам, Београд, 2003.; Piter Kalvokorezi-Gaj Vint, Totalni rat, Beograd, 1987. Чедомир Попов, Политички фронтови Другог светског рата, Нови Сад, 1995.; Branko Petranović, Istorija Jugoslavije, I-III, Beograd, 1988.; Љубодраг Димић, Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века), Београд, 1998.; Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492-1992), Београд, 2007.; Љ. Димић-Ђ. Станковић, Историографија под надзором, књ. II, Београд, 1996.).
- на студијском програму докторских студија Социологије из предмета:
Општа социологија (Литература: Michael Haralambos i Martin Holborn, Sociologija: teme i perspektive,Загреб: Голден маркетинг, 2002)
- на студијском програму докторских студија Језика и књижевности из предмета:
Култура језичког изражавања (Литература: Шипка, М. (2008). Култура говора. Нови Сад: Прометеј).
НАПОМЕНА: За оба модула се полаже исти диференцијални испит.
Сви кандидати који испуњавају услове за упис, полажу пријемни испит из следећих предмета:
- на студијском програму докторских студија Педагогије
Интервју и писани рад из предмета Општа педагогија (Литература: Антонијевић, Р. 2013. Општа педагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета; Ђорђевић, Ј., Трнавац, Н., 2007. Педагогија, Научна књига, Београд; Сузић, Н., 2005. Педагогија за 21 вијек, ТТ центар, Бања Лука; Круљ, Р., Качапор, С., Кулић, Р. 2002. Педагогија, Свет књиге, Београд; Гудјонс, Х. 1983. Педагогија – темељна знања, Загреб: Едука), Методологија педагошких истраживања (Литература: Mужић, В. (1986): Meтoдoлoгиja пeдaгoшкoг истрaживaњa. Сaрajeвo: Зaвoд зa издaвaњe уџбeникa; Mужић, В. 2004. Увoд у мeтoдoлoгиjу истрaживaњa oдгoja и oбрaзoвaњa. Зaгрeб: Eдукa; Сaвићeвић, Д. 1996. Meтoдoлoгиja истрaживaњa у вaспитaњу и oбрaзoвaњу. Врaњe: Учитeљски фaкултeт Унивeрзитeтa у Нишу; Јовановић, Б., Кнежевић, Ф. О., 2007. Основе методологије педагошких истраживања са статистиком, Педагошки факултет, Јагодина, Јагодина; Банђур, В., Поткоњак, Н., 1996. Педагошка истраживања у школи, УФ Београ, Београд);
- на студијском програму докторских студија Историје
Есеј на задату тему и интервју, (Литература: Ф. Форд, Европа у доба револуција 1780-1830, Београд, 2003.; Žak Godšo, Revolucije 1848, Beograd, 1987.; Čedomir Popov, Građanska Evropa, I-II, Novi Sad, 1989.; Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа 1804-1914, Београд, 2005.; Историја српског народа, V/1, V/2, VI/1, VI/2, Београд, 1981, 1983.; Радош Љушић, Историја српске државности: Србија и Црна Гора – нововековне српске државе, Нови Сад, 2001.; Слободан Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада, Београд, 1990.; Чедомир Попов, Од Версаја до Данцига, Београд, 1976.; Андреј Митровић, Време нетрпељивих: политичка историја великих држава Европе 1919-1939, Београд, 2012.; Волтер Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд, 1999.; Piter Kalvokorezi-Gaj Vint, Totalnirat, Beograd, 1987.; H.B. Parks, Istorija SAD, Beograd, 1985.; Branko Petranović, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skoplje, 1981.; Сава Живанов, Русија на прелому векова, Београд, 2002.; Џон Луис Гедис, Хладни рат: ми данас знамо, Београд, 2003.; Жорж Анри Суту, Неизвестан савез: историја Европске заједнице, Београд, 2001.; Branko Petranović, Istorija Jugoslavije, I-III, Beograd, 1988.; Љубодраг Димић, Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века), Београд, 1998.; Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492-1992), Београд, 2007.; Љубодраг Димић, Југославија и Хладни рат, Београд, 2014.;)
- на студијском програму докторских студија Социологије
Савремено друштво (есеј и интервју), литература: Бек, У. (2011). Светско ризично друштво: у потрази за изгубљеном сигурношћу. Нови Сад: Академска књига. Бжежински, З. (2013). Америка – Кина и судбина света: стратешка визија. Београд: Албатрос плус. Митровић, Љ. (2013). Увод у студије глобализације. Косовска Митровица: Филозофски факултет. Митровић, Љ. (2003). Општа социологија: Предмет, теорије и савремено друштво.Београд: Институт за политичке студије; Ниш: Свен. Поповић. М. (1968). Друштвена структура. Београд: Центар за друштвено-политичко образовање „Ђуро Салај“. Бурдије, П. (1999). Сигнална светла: прилози за отпор неолибералној инвазији. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Чомски, Н. (2009). Контрола медија: спектакуларна достигнућа пропаганде. Нови Сад: Рубикон; Београд: Беокњига. Цвејић, С. и др. (2010). Социјална искљученост у руралним областима Србије. Београд: УНДП Центар за инклузивни развој.
- на студијском програму докторских студија Језика и књижевности
Модул језик – предмети: Увод у општу лингвистику и Савремени српски језик, (литература: Бугарски, Р. (2003). Увод у општу лингвистику. Београд: Чигоја; Станојчић, Ж. (2010). Граматика српског књижевног језика. Београд: Креативни центар),
Модул књижевност – предмети: Компаративно проучавање књижевности и Теорија књижевности, (литература: Константиновић, З. (1984). Увод у упоредно проучавање књижевности. Београд: СКЗ; Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевности. Београд, Грачаница: Мирослав, Књиготворница Логос).