Конкурс за упис студената у прву годину докторских академских студија у школској 2024/2025. години – први уписни рок
УСЛОВИ УПИСА, СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ И БРОЈ СТУДЕНАТА ЗА УПИС
Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици уписује 24 студента у прву годину докторских академских студија у школској 2024/2025. години.
Број студената по студијском програму
| Студијски програм | Самофинансирање | Укупно |
| Језик и књижевност | 10 | 10 |
| Историја | 4 | 4 |
| Педагогија | 2 | 2 |
| Социологија | 5 | 5 |
| Психологија | 3 | 3 |
| Укупно | 24 | 24 |
Висина школарине за држављане Републике Србије износи 120.000 динара, а за стране држављане 3.000 евра. Студент држављанин Републике Србије може уплатити школарину у једнократном износу, приликом уписа у прву годину студија, или у три рате од којих се прва од 48.000 динара (40%) уплаћује приликом уписа године, а друге две у износу од 36.000 динара (по 30%) крајем јануара и крајем маја месеца). Сви студенти плаћају уписнину у износу од 3.200 динара. Школарина за студенте стране држављане износи 3.000 евра.
У прву годину докторских академских студија на студијском програму Језик и књижевност, може се уписати лице које има:
1) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом најмање 8 (осам);
2) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и објављене научне радове објављене у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пре уписа на докторске академске студије;
3) лица са звањем магистра наука, у складу са Законом.
Кандидати који конкуришу за упис на докторске студије, а имају завршене сродне студије у односу на завршене основне и мастер студије језика и књижевности, а имају најмању просечну оцену 8,00, полажу диференцијални испит. Уколико положе предвиђени диференцијални испит, приступају полагању пријемног испита, као и остали пријављени кандидати.
У прву годину докторских академских студија на студијском програму Историја, може се уписати лице које има:
1) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом најмање 8 (осам) и објављен најмање један рад у научним часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја категорије М51.
2) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и остварене научне радове објављене у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пре уписа на докторске студије;
3) лица са звањем магистра наука, у складу са Законом.
Са кандидатима који уђу у ужи избор за упис на докторске студије биће обављен интервју. Проходност на докторске студије имају дипломирани студенти студијских група: Историја, Историја уметности, Етнологија, Класична филологија, Право, страни језици; студенти прве и друге године магистарских студија који нису пријавили тезу и магистри историјских наука; дипломирани студенти сродних факултета који су на дипломским студијама имали довољан обим наставног градива из научних области релевантних за студијски програм; магистри са сродних факултета чија магистарска теза одговара програму који бирају.
У прву годину докторских академских студија на студијском програму Социологија, може се уписати лице које има:
1) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом најмање 8 (осам);
2) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и објављене научне радове објављене у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пре уписа на докторске студије;
3) лица са звањем магистра наука, у складу са Законом.
Кандидати који конкуришу за упис на докторске студије, а имају завршене сродне студије у односу на завршене основне и мастер студије језика и књижевности, а имају најмању просечну оцену 8,00, полажу диференцијални испит. Уколико положе предвиђени диференцијални испит, приступају полагању пријемног испита, као и остали пријављени кандидати.
У прву годину докторских академских студија на студијском програму Педагогија, може се уписати лице које има:
1) завршене основне и мастер академске студије педагогије и других сродних друштвено-хуманистичких наука, са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама;
2) завршене основне и мастер академске студије педагогије и других сродних друштвено-хуманистичких наука, са најмање 300 ЕСПБ бодова и имају најмање пет (5)научних радова из области педагошких наука објављених у референтним часописима од националног или међународног значаја, са рецензијом;
3) VII-1 степен студија према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању, уколико су завршили основне четворогодишње студије са најмањом просечном оценом 8,00 (осам) у току студија;
4) академски назив магистра наука.
Сродне науке из подручја друштвено-хуманистичких наука су: андрагогија, социологија, филозофија, психологија и дефектолошке науке, као и поједине научне дисциплине из друштвених, хуманистичких и других научних подручја, које имају наставничко усмерење. Докторске академске студије Педагогије отворене су за све све студенте који су дипломирали на учитељским и педагошким факултетима (смер разредне наставе) и стекли звање професора разредне наставе.
Кандидати који конкуришу за упис на докторске академске студије које нису истоврсне у односу на завршене мастер академске студије, а имају најмању просечну оцену 8 (осам), полажу диференцијални испит. Ако положе предвиђени диференцијални испит са најмањом оценом 8 (осам), приступају полагању пријемног испита, као и остали пријављени кандидати.
У прву годину докторских академских студија на студијском програму Психологија, може се уписати лице које има:
1) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним и мастер академским студијама, односно завршене најмање четворогодишње студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању и општом просечном оценом најмање 8 (осам);
2) завршене мастер академске студије обима 300 ЕСПБ бодова и објављене научне радове објављене у часописима са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пре уписа на докторске студије;
3) лица са звањем магистра наука, у складу са Законом.
Кандидати који имају завршене сродне студије (социологија, педагогија, етнологија, наставнички факултети, педагошки факултети, факултет политичких наука, факултет организационих наука) у односу на завршене основне и мастер студије психологије и имају најмању просечну оцену 8,00 полажу диференцијалне испите. Ако положе предвиђене диференцијалне испите са најмањом оценом 8,00 приступају полагању пријемног испита као и остали пријављени кандидати.
Кандидат за упис на докторске академске студије мора познавати најмање један светски језик, што се утврђује на основу додатка дипломи са основних и мастер академских студија или на основу сертификата институција овлашћених за проверу знања страног језика.
Сви кандидати полажу пријемни испит. Успешно положен пријемни испит је услов за упис.
РАНГИРАЊЕ КАНДИДАТА ЗА УПИС
Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија одређује се на основу укупног броја бодова остварених по основу:
- диплома о завршеним основним и мастер академским студијама образовног профила који је предвиђен студијским програмом докторских студија за који се кандидат пријављује;
- опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама;
- резултата са пријемног испита (интервју и писани рад);
- остварених научних резултата;
- као додатни критеријум узима се дужина студирања на основним и мастер академским студијама.
Ближи критеријуми за рангирање кандидата прописани су Правилником о докторским студијама Универзитета у Приштини и Филозофског факултета, као и стандардима из акредитације одређеног студијског програма.
ПРИЈАВА НА КОНКУРС, ПРИЈЕМНИ И ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТИ, УПИС КАНДИДАТА
Кандидати се пријављују на конкурс у термину који је утврђен и подносе Служби за мастер и докторске студије следећу документацију:
- пријавни лист са назнаком студијског програма докторских студија за који конкурише;
- оверене копије стечених диплома са претходних нивоа студија;
- извод из матичне књиге рођених или венчаних;
- очитану копију личне карте;
- оверене копије додатка дипломе или уверење о положеним испитима;
- списак научних радова (уколико их има);
- фотокопије радова (уколико их има);
- доказ о уплати накнаде за пријемни испит у износу од 000 динара. Уплате се врше на текући рачун Факултета: 840-1498666-80,модел 97, позив на број 41-310;
- кандидати који полажу диференцијалне испите, на исти жиро рачун уплаћују накнаду од 000 динара по једном испиту.
Кандидати за упис подносе пријаву са одговарајућом документацијом од 18. 9. до 25. 10. 2024. године од 9 до 14 часова.
Диференцијални испити одржаће се 29. 10. 2024. године у 10.00 часова.
Пријемни испити одржаће се 30. 10. 2024. године у 10.00 часова.
Прелиминарна ранг-листа биће објављена 30. 10. 2024. године у 14.00 часова.
Коначна ранг-листа биће објављена 31. 10. 2024. године у 14.00 часова.
Упис примљених кандидата вршиће се 1. 11. 2024. године од 9.00 до 14.00 часова.
Додатне информације могу се добити позивом на 028 421 265 или на сајту Факултета: www.fifa.pr.ac.rs
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ ИСПИТИ
Кандидати који полажу диференцијални испит, полагаће га из следећих предмета:
На студијском програму Језик и књижевност:
Модул: Језик
Испит из предмета Савремени српски језик
Литература:
Станојчић, Ж. и Поповић, Љ. (2014). Граматика српског језика за средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (једно од издања).
Модул: Књижевност
Испит из предмета Теорија књижевности
Литература:
Тартаља, И. (2003). Теорија књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства (једно од издања).
На студијском програму Историја:
Модул 1: Античка и средњовековна историја
Литература:
Ферјанчић, С. (2002). Насељавање легијских ветерана у балканским провинцијама. Београд: Балканолошки институт;
Папазоглу, Ф. (2007). Средњобалканска племена у предримско доба. Београд: Еволута;
Mирковић, М. (2014). Историја римске државе. Београд: Службени гласник;
Историја српског народа, књ. I (1981, 1994, 2000). Београд: СКЗ;
Историја српског народа, књ. II (1982, 1994, 2000). Београд: СКЗ;
Stipčević, A. (1989). Iliri. Zagreb: Školska knjiga;
Mirković, M. (2002). Rimska država pod kraljevima i u doba republike (753–337. pre Hr.). Beograd: Službeni glasnik;
Модул 2: Модерна и национална историја
Испит из предмета Општа историја 19. века, Историја Срба 1800–1918. г., Свет у савременом добу, Историја Југославије
Литература:
Димић, Љ. (1998). Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века). Београд;
Димић, Љ. и Станковић, Ђ. (1995). Историографија под надзором, књ. II. Београд;
Екмечић, М. (2007). Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492–1992). Београд;
Љушић, Р. (2008). Српска државност 19. века. Београд;
Митровић, А. (2003). Фашизам и нацизам. Београд;
Ортајли, И. (2005). Најдужи век империје. Београд;
Павловић, С. (2001). Историја Балкана. Београд;
Попов, Ч. (1995). Политички фронтови Другог светског рата. Нови Сад;
Робертс, Џ. М. (2002). Европа 1880–1945. Београд;
Тејлор, А. Џ. П. (2001). Хабсбуршка монархија 1809–1918. Београд;
Hobsbawm, E. J. (1987). Doba revolucije: Evropa 1789–1848. Zagreb;
Kalvokorezi-Gaj Vint, P. (1987). Totalni rat. Beograd;
Petranović, B. (1988). Istorija Jugoslavije, I–III. Beograd.
На студијском програму Педагогија:
Испит из предмета Општа педагогија
Литература:
Антонијевић, Р. (2013). Општа педагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета;
Гудјонс, Х. (1983). Педагогија – темељна знања. Загреб: Едука;
Ђорђевић, Ј. и Трнавац, Н. (2007). Педагогија. Београд: Научна књига;
Круљ, Р., Качапор, С., Кулић, Р. (2002). Педагогија. Београд: Свет књиге;
Сузић, Н. (2005). Педагогија за 21. вијек. Бања Лука: ТТ центар.
Испит из предмета Методологија педагошких истраживања
Литература:
Банђур, В. и Поткоњак, Н. (1996). Педагошка истраживања у школи. Београд: Учитељски факултет;
Јовановић, Б. и Кнежевић, Ф. О. (2007). Основе методологије педагошких истраживања са статистиком. Јагодина: Педагошки факултет;
Мужић, В. (1986). Meтoдoлoгиja пeдaгoшкoг истрaживaњa. Сaрajeвo: Зaвoд зa издaвaњe уџбeникa;
Мужић, В. (2004). Увoд у мeтoдoлoгиjу истрaживaњa oдгoja и oбрaзoвaњa. Зaгрeб: Eдукa;
Сaвићeвић, Д. (1996). Meтoдoлoгиja истрaживaњa у вaспитaњу и oбрaзoвaњу. Врaњe: Учитeљски фaкултeт Унивeрзитeтa у Нишу.
Испит из предмета Дидактика
Литература:
Вилотијевић, М. (2006). Дидактика 1, 2, 3. Београд: ЗУНС – Учитељски факултет;
Продановић, Т. и Ничковић, Р. (1989). Дидактика. Београд: ЗУНС;
Филиповић, Н. (1988). Дидактика 1 и 2. Сарајево: Свјетлост – ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево;
Terhart, E. (1989). Metode poučavanja i učenja. Zagreb: Eduka.
Испит из предмета Општа историја педагогије
Литература:
Жлебник, Л. (1965. или друга издања). Општа историја школства и педагошких идеја. Загреб;
Качапор, С. (2003). Садржаји из опште историје педагогијe. Панчево: Графос;
Коменски, Ј. А. (2000). Велика дидактика. Београд: ЗУНС, стр. 40–108, 157–197;
Лок, Џ. (1967). Мисли о васпитању. Београд: ЗУНС, стр. 42–92, 129–144;
Русо, Ж. Ж. (1989). Емил или о васпитању. Ваљево–Београд: Естетика, стр. 11–44, 76–82, 171–199, 214–229, 231–246;
Ушински, К. Д. (1957). Човек као предмет васпитања. Сарајево: „Веселин Маслеша“, стр. 13–38;
Zaninović, M. (1988). Opća povijest pedagogije. Zagreb.
На студијском програму Психологија
Испит из предмета Когнитивна психологија – Чулна меморија; Препознавање облика; Пажња; Оперативна меморија; Дуготрајна меморија (организација знања); Аналогне представе; Суђење; Закључивање; Доношење одлука; Неуралне основе когнитивних процеса и функција.
Литература:
Костић, А. (2006). Когнитивна психологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства;
Bedli, A. (2005). Људско памћење теорија и пракса (превод допуњеног издања из 2002). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Испит из предмета Развојна психологија – Развојна психологија – одређење и основни појмови; Теорије развоја; Праћење развоја; Развојне и неразвојне кризе; Аспекти развоја; Развој из угла Жана Пијажеа и Лава Виготског; Развој по развојним периодима, развојни задаци и промене; Истраживања у развојној психологији; Стратегије, методе и технике у развојној психологији; Рано искуство – лишавање; Компензаторни програми – интервенције; Развој из угла Ерика Ериксона; Еколошка развојна психологија; Целоживотни развој; Улога психолога у праћењу и подстицању развоја.
Литература:
Jerković, I. i Zotović, M. (2017). Razvojna psihologija, drugo, dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju;
Brković, А. (2011). Razvojna psihologija. Čačak: Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.
Испит из предмета Психологија учења – Појам учења; Операционално дефинисани облици учења; С-Р теорије додира; С-Р теорије поткрепљења; Теорије два фактора; Когнитивне теорије; Рано учење; Сензитизација; Хабитуација.
Литература:
Radonjić, S. (2004). Psihologija učenja, knjiga prva. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd;
Radonjić, S. (1992). Opšta psihologija II. Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije.
Испит из предмета Мотивација и емоције – Теорије мотивације (велике и мини теорије); Физиолошке потребе; Психолошке потребе; Социјалне потребе; Природа емоција; Аспекти емоција (биолошки, когнитивни, социјални).
Литература:
Reeve, J. (2009). Razumevanje motivacije i emocija. Zagreb: Naklada Slap.
Испит из предмета Психологија личности – Концептуални и методолошки оквир психологије личности; Црте личности и таксономија црта; Диспозиције личности током времена: стабилност, промена и кохерентност; Физиолошки приступ личности; Личност из еволуцијске перспективе; Идентитет и интегритет; Темперамент и карактер; Фројдова психоаналитичка теорија; Јунгова аналитичка теорија; Социопсихолошке теорије (Адлер, Фром, Саливен, Хорнај); Хуманистичке теорије (Маслов, Роџерс); Егзистенцијална психологија; Бихејвиористички приступ личности (Скинер); Социокогнитивне теорије (Бандура); Олпортова теорија личности; Кателова теорија личности; Ајзенкова теорија личности.
Литература:
Smederevac, S. i Mitrović, D. (2018). Ličnost – metodi i modeli, treće dopunjeno izdanje. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije;
Larsen, R. J., i Buss, D. M. (2008). Psihologija ličnosti. Područja znanja o ljudskoj prirodi. Jastrebarsko: Naklada Slap;
Хол, К. С. и Линдзи, Г. (1983). Теорије личности. Београд: Нолит.
Испит из предмета Психопатологија – Међународна класификација менталних поремећаја; Ментални поремећаји и поремећаји понашања настали због употребе психоактивних супстанци; Схизофренија, схизотипски поремећаји и поремећаји са суманутошћу; Поремећаји расположења; Неуротски са стресом повезани и соматоформни поремећаји; Бихејвиорални синдроми удружени са физиолошким поремећајима и соматским стањима; Поремећаји личности и понашања одраслих особа; Ментална ретардација; Теорије објектних односа; Аутизам, сметње иницијативе и ране социјализације; Депресија у детињству и адолесценцији; Анксиозност у детињству и адолесценцији; Поремећаји школских вештина; Поремећаји понашања у развојном добу; Схизофренија у детињству и младости; Хиперкинетички поремећај; Поремећаји исхране.
Литература:
Kaličanin P. (2003). Psihijatrija. Beograd: Velartа;
Wenar, C. (2003). Razvojna psihopatologija i psihijatrija. Jastrebarsko: Naklada Slap.
Испит из предмета Социјална психологија – Социјализација; Ставови и промена става; Интерперсонални односи; Групе и групни односи; Социјална когниција.
Литература:
Аронсон, Е., Вилсон, Т., Акерт, Р. (2013). Социјална психологија. Београд: MATE;
Рот, Н.(1999). Психологија група. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Испит из предмета Методологија психолошких истраживања – Етика психолошких истраживања; Писање научног рада и истраживачког извештаја; Експерименталне методе; Експериментални нацрти; Не-експерименталне методе; Психолошки тестови.
Литература:
Todorović, D. (2008). Metodologija psiholoških istraživanja. Centar za primenjenu psihologiju, Beograd;
Milas, G. (2009). Istraživačke metode u psihologiji i drugim društvenim znanostima. Naklada Slap, Zagreb.
Испит из предмета Психологија образовања – Разлике међу ученицима и образовне потребе (структура интелектуалних способности; когнитивни стилови и стилови учења, ученици са посебним образовним потребама); Мотивација у учењу и поучавању (Различити теоријски приступи мотивацији; Оријентација циљева; Интересовања; Емоције у образовном контексту; Уверења и селф шеме); Настава и оцењивање (Стварање окружења за учење; теорије инструкције; таксономије васпитно-образовних циљева; разредна атмосфера и интеракција у разреду; израда стандардизованих тестова знања; традиционални и савремени приступи оцењивању ученика).
Литература:
Volfolk, A., Hjuz, M., Volkap, V. (2014): Psihologija u obrazovanju 1. Beograd: Klio;
Volfolk, A., Hjuz, M., Volkap, V. (2016): Psihologija u obrazovanju 3. Beograd: Klio;
Стојаковић, П. (2011). Педагошка психологија 2. Бања Лука: Филозофски факултет.
Испит из предмета Психологија рада – Појам, значај, предмет и задаци психологије рада; Процењивање и класификација послова; Професионална оријентација и селекција; Личност и радна успешност; Учење у процесу рада; Мотивација за рад; Радна адаптација; Процена радне успешности.
Литература:
Pajević, D. (2006). Psihologija rada. Novi Sad.
Испит из предмета Клиничка психологија – Шта је клиничка процена? Генерална шема процедуре клиничке процене. Предмет и задаци психодијагностике. Клинички метод. Методолошка начела психодијагностике. Интеграција података. Клиничка процена и третман. Клиничка процена и предикција. Валидација клиничке методе. Етичка питања у вези клиничке процене. Дијагностичка студија случаја; Листа основних биографских информација; Дијагностички интервју; Опсервација и процена понашања; Психодијагностичка процена интелигенције; Процена интелектуалне ефикасности; Неуропсихолошка процена (основне технике процене органицитета). Когнитивно-бихевиорална процена; Скале процене; Самоопис као основа процене личности/упитници; Дијагностичка процена Ја; Пројективне технике; Психолошки налаз и мишљење. Дефиниција и поље рада менталне хигијене. Превенција. Историјски развој. Теорија кризе (развојне и акцидентне кризе). Животни догађаји. Механизми превладавања кризе. Дефиниције и критеријуми менталног здравља. Модели менталног здравља. Благостање (хедонистички и еудемонистички приступ).
Литература:
Бергер Ј. (2009). Психодијагностика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Влајковић, Ј. (2005). Животне кризе – превенција и превазилажење. Београд: Жарко Албуљ.
Станојевић, Д. (2019). Савремени модели менталног здравља – од одсуства патологије до благостања. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Испит из предмета Психотерапија – Општа питања у психотерапији; Психоанализа и психоаналитичке психотерапије; Когнитивно-бихејвоирална терапија; Системска породична терапија. Појам и значај психотерапије; Психотерапија vs. саветовање, Психоанализа; Егзистенцијална психотерапија; Клијентом усмерена психотерапија; Гешталт терапија; Бихејвиорална и когнитивна психотерапија; Породично-системски приступ.
Литература:
Ерић, Љ. (2011). Психотерапија. Београд: Психополис.
На студијском програму Социологија:
Испит из предмета Општа социологија
Литература:
Haralambos, M. i Holborn, M. (2002). Sociologija: teme i perspektive. Zagreb: Golden marketing.
ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ
Сви кандидати који испуњавају услове за упис, полажу пријемни испит из следећих предмета:
На студијском програму Језик и књижевност:
Модул: Језик (писмени рад и интервју из предмета Увод у општу лингвистику и Савремени српски језик)
Литература:
Бугарски, Р. (2003). Увод у општу лингвистику. Београд: Чигоја;
Станојчић, Ж. (2010). Граматика српског књижевног језика. Београд: Креативни центар.
Модул: Књижевност (есеј на задату тему и интервју из предмета Компаративно проучавање књижевности и Теорија књижевности)
Литература:
Живковић, Д. (ур.) (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит;
Константиновић, З. (1984). Увод у упоредно проучавање књижевности. Београд: СКЗ;
Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевности. Београд–Грачаница: Мирослав – Књиготворница Логос.
На студијском програму Историја:
Модул 1: Античка и средњовековна историја
Литература:
Благојевић, М. (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: СКЗ;
Веселиновић, А. (1995, 2006). Држава српских деспота. Београд;
Историја српског народа, књ. I (1981, 1994, 2000). Београд: СКЗ;
Историја српског народа, књ. II (1982, 1994, 2000). Београд: СКЗ;
Мирковић, M. (2016). Позно римско царство 284–493. Београд: Службени гласник;
Мирковић, М. (2014). Диоклецијан. Београд: Службени гласник;
Мичел, С. (2007). Историја позног Рисмког царства 284–641. Београд: Клио;
Папазоглу, Ф. (2007). Средњобалканска племена у предримско доба. Београд: Еволута;
Спремић, М. (1994, 1998, 1999, 2020, 2021). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд;
Ћирковић, С. (1997). Работници, војници, духовници. Друштва средњовековног Балкана. Београд: Equilibrium;
Ферјанчић, С. (2002). Насељавање легијских ветерана у балканским провинцијама. Београд: Балканолошки институт;
Ферјанчић, С. (2013). Константин (306–337). Београд: Службени гласник;
Ferjančić, S. (2018). Ale i kohorte u vojsci rimskih provincija Mezije i Dakije od I do III veka n. e. Beograd: Društvo za antičke studije Srbije;
Mesihović, S. i Šačić, A. (2015). Historija Ilira. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu;
Mirković, M. (2002). Rimska država pod kraljevima i u doba republike (753–337. pre Hr.). Beograd: Dosije.
Mирковић, М. (2014). Историја римске државе. Београд: Службени гласник;
Simpozijum o teritorijalnom i hronoloskom razgranicenju Ilira u predrimsko doba, posebno izdanje (1964). Sarajevo: Centar za balkanološka ispitivanja;
Stipčević, A. (1989). Iliri. Zagreb: Školska knjiga;
Wilkes, J. J. (2001). Iliri. Split: LAUS.
Модул 2: Модерна и национална историја
Есеј на задату тему и интервју
Литература:
Гедис, Џ. Л. (2003). Хладни рат: ми данас знамо. Београд;
Димић, Љ. (1998). Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века). Београд;
Димић, Љ. (2014). Југославија и Хладни рат. Београд;
Ђорђевић, Д. (2005). Националне револуције балканских народа 1804–1914. Београд;
Екмечић, М. (2007). Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492–1992). Београд;
Живанов, С. (2002). Русија на прелому векова. Београд;
Историја српског народа V/1, V/2, VI/1, VI/2 (1981, 1983). Београд;
Јовановић, С. (1990). Уставобранитељи и њихова влада. Београд;
Лакер, В. (1999). Историја Европе 1945–1992. Београд;
Љушић, Р. (2001). Историја српске државности: Србија и Црна Гора – нововековне српске државе. Нови Сад;
Митровић, А. (2012). Време нетрпељивих: политичка историја великих држава Европе 1919–1939, Београд;
Попов, Ч. (1976). Од Версаја до Данцига. Београд;
Суту, Ж. А. (2001). Неизвестан савез: историја Европске заједнице. Београд;
Форд, Ф. (2003). Европа у доба револуција 1780–1830. Београд;
Godšo, Ž. (1987). Revolucije 1848. Beograd;
Kalvokorezi-Gaj Vint, P. (1987). Totalni rat. Beograd;
Parks, H. B. (1985). Istorija SAD. Beograd;
Petranović, B. (1981). Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939–1945. Skoplje;
Petranović, B. (1988). Istorija Jugoslavije, I–III. Beograd;
Popov, Č. (1989). Građanska Evropa, I–II. Novi Sad.
На студијском програму Педагогија:
Интервју и писани рад из предмета Општа педагогија
Литература:
Антонијевић, Р. (2013). Општа педагогија. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета;
Гудјонс, Х. (1983). Педагогија – темељна знања. Загреб: Едука;
Ђорђевић, Ј. и Трнавац, Н. (2007). Педагогија. Београд: Научна књига;
Круљ, Р., Качапор, С., Кулић, Р. (2002). Педагогија. Београд: Свет књиге;
Сузић, Н. (2005). Педагогија за 21. вијек. Бања Лука: ТТ центар.
Испит из предмета Методологија педагошких истраживања
Литература:
Банђур, В. и Поткоњак, Н. (1996). Педагошка истраживања у школи. Београд: Учитељски факултет;
Јовановић, Б. и Кнежевић, Ф. О. (2007). Основе методологије педагошких истраживања са статистиком. Јагодина: Педагошки факултет;
Мужић, В. (1986). Meтoдoлoгиja пeдaгoшкoг истрaживaњa. Сaрajeвo: Зaвoд зa издaвaњe уџбeникa;
Мужић, В. (2004). Увoд у мeтoдoлoгиjу истрaживaњa oдгoja и oбрaзoвaњa. Зaгрeб: Eдукa;
Сaвићeвић, Д. (1996). Meтoдoлoгиja истрaживaњa у вaспитaњу и oбрaзoвaњу. Врaњe: Учитeљски фaкултeт Унивeрзитeтa у Нишу.
На студијском програму Психологија:
Тест знања из методологије психолошких истраживања, интервју и рецензија научног чланка.
Литература:
Todorović, D. (2008). Metodologija psiholoških istraživanja. Izdavač: Centar za primenjenu psihologiju
На студијском програму Социологија:
Испит из предмета Савремено друштво (есеј и интервју)
Литература:
Бек, У. (2011). Светско ризично друштво: у потрази за изгубљеном сигурношћу. Нови Сад: Академска књига;
Бжежински, З. (2013). Америка – Кина и судбина света: стратешка визија. Београд: Албатрос плус;
Бурдије, П. (1999). Сигнална светла: прилози за отпор неолибералној инвазији. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства;
Митровић, Љ. (2013). Увод у студије глобализације. Косовска Митровица: Филозофски факултет;
Митровић, Љ. (2003). Општа социологија: Предмет, теорије и савремено друштво. Београд–Ниш: Институт за политичке студије – Свен;
Поповић. М. (1968). Друштвена структура. Београд: Центар за друштвено-политичко образовање „Ђуро Салај“;
Цвејић, С. и др. (2010). Социјална искљученост у руралним областима Србије. Београд: УНДП Центар за инклузивни развој;
Чомски, Н. (2009). Контрола медија: спектакуларна достигнућа пропаганде. Нови Сад–Београд: Рубикон – Беокњига.
ЗАШТИТА ПРАВА УЧЕСНИКА НА КОНКУРСУ
Учесник конкурса, који је незадовољан утврђеним редоследом кандидата, може писаним путем поднети приговор декану Факултета од 24 часа од дана објављивања јединствене прелиминарне ранг-листе. Одговор на приговор Факултет доноси у року од 24 сата од достављања приговора.
