Зборник Методолошки изазови историјске науке

Позивамо Вас да узмете учешће у писању тематског зборника међународног значаја Методолошки изазови историјске науке. Издавач зборника је Филозофски факултет у Косовској Митровици, реализатор пројекта Катедра за историју.

Молимо Вас да до 31.03.2017. године потврдите своје учешће у изради Зборника и доставите нам наслов свог рада, са Вашом афилијацијом и апстрактом до 200 речи, на e-mail metodoloskiizazovi@gmail.com На истој адреси ће се обављати даља комуникација о радовима и зборнику. Рок за достављање рада, дужине 35-50000 карактера са размацима, је 30.05.2017. године. Радови пролазе уобичајену двоструку рецензију, о прихватању рада бићете обавештени од стране уредника.

Радови треба да буду написани коришћењем Чикаго стила библиографског цитирања (Chicago Manual Citation Style: 16th Ed.), варијанта notes and bibliography.

Језици на којима се радови могу писати су српски, енглески, руски или други језик у договору са уредништвом. Објављивање рада у зборнику је бесплатно; аутори ће добити примерак зборника.

О ПРОЈЕКТУ

Сведоци смо да је у посткомунистичком периоду много историографских и публицистичких радова из домена историописања настало у новом методолошком дискурсу, чије су одлике: антикомунизам и антијугословенство, наглашени национализам, превредновање историографске литературе, „ново читање грађе“ и слични ауторски поступци. То резултира радовима које неки историчари доживљавају као историјски ревизионизам, подешавање прошлости или писање пожељне историје у духу националног инжињеринга, други као ослобађање историографије од „комунистичког једноумља“ и прилику за демократизацију историјске науке. При томе, и „демократски“ антикомунизам као матрица објашњења је идеологија.

Допустимо да су сви у праву, ако је то могуће. Замисао приређивача тематског зборника радова је да се учини напор да упоредимо мишљења научних посленика о методолошким проблемима и искушењима историјске науке у ери глобализма. Намера је да се чује методолошки дискурс корак даље од приче о класичном историјском методу и критици извора. То укључује теорију и филозофију историје као аспекте истраживања и објашњавања прошлост.

ТЕМЕ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ:

нове методе и технике истраживања класичних и модерних извора;
хиперпродукција и доступност извора и докумената за савремену историју;
тиранија штампе и медија: медији као извор чињеница – информација, тумачења, али и као пропаганда, производња информација;
мемоарски списи и публицистички радови учесника догађаја као извор и подстицај;
сведочење, корисно тумачење или обмана (пристрасност, политика, интереси, наручени списи, пропаганда и сл.);
историчар и савременост: утицај средине, друштвене свести, верских прилика, национализма на историчара и исход историописања;
патриотизам, национализам и објективност историчара;
утицај цркве и верских заједница на историографску публицистику;
планско заборављање прошлости: разлози, облици, исходи;
политичка употреба прошлости; поправљање, подешавање и измишљање прошлости;
утицај политике (локалне и глобалне) на ауторски дискурс и објективност;
култура сећања: производња савремених митова, места страдања и историјских датума;
историја или политички и национални инжињеринг; национална историја у ери глобализације;
превредновање прошлости ради садашњице: превладавање прошлости, објективност и историјски ревизионизам;
промена идеолошког дискурса и научност на тлу бивше Југославије: историјски ревизионизам, подешавање, измишљање, производња модерних митова;
присвајање прошлости и културне баштине (да ли прошлост припада држави негдашњој и/или постојећој – или народу), балканска искуства;
„нова историја“ као потреба или средство заснивања националног идентитета и легитимисања националних држава (историја, традиција и идентитет); историописање у служби афирмације или производње идентитета;
историјско право, национализам, евроинтеграције и глобализација и тумачење савремене историје;
култура различитости: признати другоме право (већински народ и етничке заједнице, историја мањина), прихватити другога и другачијег (мањег и слабијег) као равноправног;
вишак историје на Балкану (историографија у разбијеном или искривљеном огледалу;
салон лепоте или гланцање трофеја и одликовања);
може ли историографија као складиште ратова, разарања и злочина бити извор поузданих поука: нужност посвећивања више пажње историји цивилизације и стваралаштва, васпитавања за сарадњу и суживот уместо позивања на обрачун и освету у име старих царевина и историјских права;
могу ли победник и губитник да напишу заједничку историју;
има ли смисла писати историју „која се могла догодити“ („шта би било да је било“)?