Филозофски факултет у Косовској Митровици, тачније његова Катедра ѕа социологију, ове године је био суорганизатор редовне научне конференције, коју Српско социолошке друштво сваке године организује у другом универзитетском центру у Србији у коме се изучава социологија.
Научна конференција Глобализација vs. глокалиѕација (конфликти у глобализирајућем друштву), одржана је ове године 3. и 4. јуна на нашем Факултету, а суорганизатори су осим Филозофског факултета из Косовске Митровице и Српског социолошког друштва били и Институт за упоредно право из Београда и Институт за политичке студије из Београда, са којим наш Факултет има склопљен Меморандум о сарадњи.
У раду ове међународне научне конференције учествовало је око 140 научних радника, који су поднели око 100 реферата, износећи резултате својих истраживања у вези са предметним друштвеним феноменима. Осим учесника из Србије (са свих матичних катедара из сва четири универзитетска центра у којима се студира социологија, као и са једног броја нематичних катедара), у раду конференције учествовали су истраживачи из Русије, САД, Француске, Швајцарске, Пољске, Бугарске, Македоније, Црне Горе и Републике Српске (БиХ).
У оквиру конференције, одржана је и Изборна скупштина Српског социолошког друштва. За новог председника ове струковне организације социолога наше земље изабрана је проф. др Јасмина Петровић, ванредни професор на Филозофском факултету у Нишу и Филозофском факултету у Косовској Митровици, док је за главног и одговорног уредника часописа Социолошки преглед (категорија М24 према листи Министарства) изабран проф. др Урош Шуваковић, редовни професор Филозофског факултета у Косовској Митровици.
Више о скупу
Једна од главних одлика глобализације јесте неспостојање граница. Оне су, због деловање овог процеса, постале „порозне“, како су то утврдили и Бек и Бауман и Гиденс. Међутим, истовремено са тим, и можда баш због тога, глобализирајуће друштво носи нове конфликте за које „ако не нађемо решење, нећемо имати избора до да прихватимо грађански рат светских размера, и то жесток, између оних који контролишу мреже технологије, финансијског капитала и информација, и свих оних индивидуа, група, нација и заједница које осећају да глобализација представља претњу њиховом идентитету“, како је својевремено упозорио Турен. И заиста, глокално све више реагује на глобално утичући на њега, док се глобално, у многим сегментима, суочава са границама локалног. Ако смо пре четири године на научном скупу који је држан у Косовској Митровици, од стране истих организатора, говорили о односу глобализације и десуверенизације, можда је сада тренутак да се укаже и на један нови процес – почетак ресуверенизације, због чега локално (и национално) добија на значају.
Програм научне конференције можете преузети овде (пдф).
Зборник резимеа конференције можете преузети овде (пдф).
Фотографије са конференције можете преузети овде.
СУОРГАНИЗАТОРИ НАУЧНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Српско социолошко друштво, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Институт за упоредно право, Београд, Институт за политичке студије, Београд.
