Конкурс за упис на докторске студије школске 2016/17 године

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА

 

 

Конкурс

за упис на докторске студије Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем  у Косовској Митровици

 

Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици уписује у прву годину докторских студија школске 2016/2017. године укупно 20 самофинансираjућих студената.

БРОЈ СТУДЕНАТА И ШКОЛАРИНА

Студијски програм	Број самофинансирајућих студената
Доктoрске студије Историје	3
Докторске студије Социологије	5
Докторске студије Језика и књижевности	10
Доктoрске студије Педагогије	2
Укупно	20

 

Висина школарине за самофинансирајуће студенте износи 100.000,00 динара за држављане Србије и 2300 € за стране држављане.

Студент држављанин Републике Србије може уплатити школарину у једнократном износу, приликом уписа у прву годину студија, или у десет месечних рата.

 

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

У прву годину докторских студија може се уписати лице које има:

• Завршене основне и мастер академске студије са најмање укупно 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом најмање 8 (осам) на основним академским и мастер академским студијама,
• Завршене основне и мастер академске студије са најмање укупно 300 ЕСПБ бодова и најмање један научни рад из области студијског програма који уписује објављен у целини у часопису са листе Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и два научна рада објављена у зборницима радова са међународних или домаћих научних скупова и да има најмање просечну оцену 7,50;
• Aкадемски назив магистра наука, ако не пријави докторску дисертацију, у складу са одредбама члана 128. Закона о високом образовању, односно да има према овом пропису уписане магистарске студије и положена најмање два испита на њима;
• VII-1 степен према прописима који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању уколико је завршио основне четворогодишње студије са најмањом просечном оценом 8,50, (осам педесет) у току студија,
• Кандидати који конкуришу за упис на докторске студије, које нису истоврсне у односу на завршене мастер студије, а имају најмање просечну оцену 8,00, полажу диференцијални испит који утврђује одговарајућа Катедра. Ако положе предвиђени диференцијални испит са најмање оценом 8,00 приступају полагању пријемног испита као и остали кандидати.

 

За упис на докторске студије могу да конкуришу кандидати који су завршили претходне нивое студија из поља друштвено-хуманистичких наука.

Кандидат за упис на докторске студије мора познавати бар један светски језик, што се утврђује на основу додатка дипломи са основних и мастер студија, или на основу сертификата институција овлашћених за проверу знања страног језика.

Сви кандидати који испуњавају услове за упис, полажу пријемни испит.

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија утврђује се на основу укупног броја бодова остварених по основу:

1. диплома о завршеним основним и мастер академским студијама образовног профила који је предвиђен студијским програмом докторских студија за који се кандидат пријављује,

1. опште просечне оцене остварене на основним и мастер академским студијама,
2. дужине студирања на основним и мастер студијама,
3. резултата са пријемног испита и
4. остварених научних резултата.

Ближи критеријуми за рангирање кандидата прописани су Правилником о докторским студијама Филозофског факултета у Косовској Митровици и стандардима из акредитације односног студијског програма.

 

ДОКУМЕНТАЦИЈА КОЈУ ПОДНОСЕ КАНДИДАТИ

Кандидат се пријављује на конкурс у термину који је утврђен у конкурсу и том приликом подноси  следећа документа:

• пријавни лист са назнаком студијског програма докторских студија за који конкурише,
• оверене копије стечених диплома на претходним нивоима студија,
• извод из матичне књиге рођених или венчаних,
• оверене копије додатка дипломе или уверење о положеним испитима,
• списак научних и стручних радова (уколико их има),
• фотокопије радова (уколико их има),
• доказ о уплати накнаде за пријаву за упис у износу од 3 000,00 динара. Уплате се врше на текући рачун Факултета број 840-1498666-80 са позивом на број 41-310.

КОНКУРСНИ РОКОВИ

Лица заинтересована за упис подносе пријаву Факултету са одговарајућом документацијом од 10. до 24. октобра 2016. године.

 

Пријемни испит за докторске студије Језика и књижевности: 2. новембар 2016. г. у 10:00 сати.

Упис кандидата: 7,8. и 9. новембар 2016. г. од 10:00 до 13: сати.

 

Пријемни испит за докторске студије Историје, Социологије и Педагогије: 9. новембар 2016. г. у 10:00 сати.

Упис кандидата: 14,15. и16. новембар 2016. г. од 10:00 до 13: сати.

 

 

Додатне информације могу се добити на тел. 028 425 474 или на сајту Факултета www.fifa.pr.ac.r

 

 

 

          Кандидати који полажу диференцијални испит, исти ће полагати из следећих предмета:

 

1.на Студијском програму докторских  студија историје из предмета:

• Општа историја 19. века, Историја Срба 1800-1918.г., Свет у савременом добу и Историја Југославије, ( Литература: Џон М. Робертс, Европа 1880-1945, Београд, 2002.; E.J. Hobsbawm, Doba revolucije: Evropa 1789-1848, Zagreb, 1987.; А.Џ.П. Тејлор, Хабсбуршка монархија 1809-1918, Београд, 2001.; Илбер Ортајли, Најдужи век империје, Београд, 2005.; Стеван К. Павловић, Историја Балкана, Београд, 2001.; Радош Љушић, Српска државност 19. века, Београд, 2008.; Андреј Митровић, Фашизам и нацизам, Београд, 2003.; Piter Kalvokorezi-Gaj Vint, Totalni rat, Beograd, 1987. Чедомир Попов, Политички фронтови Другог светског рата, Нови Сад, 1995.; Branko Petranović, Istorija Jugoslavije, I-III, Beograd, 1988.; Љубодраг Димић, Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века), Београд, 1998.; Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492-1992), Београд, 2007.; Љ. Димић-Ђ. Станковић, Историографија под надзором, књ. II, Београд, 1996.).

 

2. на Студијском програму докторских студија социологије из предмета:

• Општа социологија (Литература: Michael Haralambos i Martin Holborn, Sociologija: teme i perspektive,Загреб: Голден маркетинг, 2002)

 

3. на Студијском програму докторских студија педагогије из предмета:

• Општа педагогија и Методологија педагошких истраживања (Литература: Ђорђевић, Ј, Трнавац, Н. (2006 и ранија издања), Педагогија, Београд: Научна књига; Поткоњак, Н, Банђур, В. (1999), Методологија педагогије, Београд: Савез педагошких друштава Југославије)

 

4. на Студијском програму докторских студија језика и књижевности из предмета:

• Култура језичког изражавања (Литература: Шипка, М. (2008). Култура говора. Нови Сад: Прометеј). НАПОМЕНА: За оба модула се полаже исти диференцијални испит.

 

           Сви кандидати који испуњавају услове за упис, полажу пријемни испит из следећих предмета:

 

1. на Студијском програму докторских студија историје

• Есеј на задату тему и интервју, (Литература: Ф. Форд, Европа у доба револуција 1780-1830, Београд, 2003.; Žak Godšo, Revolucije 1848, Beograd, 1987.; Čedomir Popov, Građanska Evropa, I-II, Novi Sad, 1989.; Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа 1804-1914, Београд, 2005.; Историја српског народа, V/1, V/2, VI/1, VI/2, Београд, 1981, 1983.; Радош Љушић, Историја српске државности: Србија и Црна Гора – нововековне српске државе, Нови Сад, 2001.; Слободан Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада, Београд, 1990.; Чедомир Попов, Од Версаја до Данцига, Београд, 1976.; Андреј Митровић, Време нетрпељивих: политичка историја великих држава Европе 1919-1939, Београд, 2012.; Волтер Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд, 1999.; Piter Kalvokorezi-Gaj Vint, Totalni rat, Beograd, 1987.; H.B. Parks, Istorija SAD, Beograd, 1985.; Branko Petranović, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skoplje, 1981.; Сава Живанов, Русија на прелому векова, Београд, 2002.; Џон Луис Гедис, Хладни рат: ми данас знамо, Београд, 2003.; Жорж Анри Суту, Неизвестан савез: историја Европске заједнице, Београд, 2001.; Branko Petranović, Istorija Jugoslavije, I-III, Beograd, 1988.; Љубодраг Димић, Срби и Југославија – простор, друштво, политика (поглед с краја века), Београд, 1998.; Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у Новом веку (1492-1992), Београд, 2007.; Љубодраг Димић, Југославија и Хладни рат, Београд, 2014.;)

2. на Студијском програму докторских студија социологије

• Савремено друштво (есеј и интервју), литература: Бек, У. (2011). Светско ризично друштво: у потрази за изгубљеном сигурношћу. Нови Сад: Академска књига. Бжежински, З. (2013). Америка – Кина и судбина света: стратешка визија. Београд: Албатрос плус. Митровић, Љ. (2013). Увод у студије глобализације. Косовска Митровица: Филозофски факултет. Митровић, Љ. (2003). Општа социологија: Предмет, теорије и савремено друштво.Београд: Институт за политичке студије; Ниш: Свен. Поповић. М. (1968). Друштвена структура. Београд: Центар за друштвено-политичко образовање „Ђуро Салај“. Бурдије, П. (1999). Сигнална светла: прилози за отпор неолибералној инвазији. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Чомски, Н. (2009). Контрола медија: спектакуларна достигнућа пропаганде. Нови Сад: Рубикон; Београд: Беокњига. Цвејић, С. и др. (2010). Социјална искљученост у руралним областима Србије. Београд: УНДП Центар за инклузивни развој.

 

 

3. на Студијском програму докторских студија педагогије

• Историја педагогије и Дидактика (есеј и интервју), литература: Жлебник, Л. (1983), Општа историја школства и педагошких идеја, Београд: Просветни преглед; Ђорђевић, Ж. (1958), Историја васпитања у Срба, Београд: Научна књига; Продановић, Т. Ничковић, Р. (1974), Дидактика, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Вилотијевић, М. (2000), Дидактика 2 -Теорије учења и наставе; Гудјонс, Х. и сар. (1994): Дидактичке теорије, Загреб: Едука; Банђур, В. (1991): „Савремене дидактичке теорије“, Наша школа, бр. 3-4, стр. 113-122, Бања Лука.

 

4. на Студијском програму докторских студија језика и књижевности

• Модул језик: предмети: Увод у општу лингвистику и Савремени српски језик, (литература: Бугарски, Р. (2003). Увод у општу лингвистику. Београд: Чигоја; Станојчић, Ж. (2010). Граматика српског књижевног језика. Београд: Креативни центар),
• Модул књижевност: предмети: Компаративно проучавање књижевности и Теорија књижевности, (литература: Константиновић, З. (1984). Увод у упоредно проучавање књижевности. Београд: СКЗ; Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевности. Београд, Грачаница: Мирослав, Књиготворница Логос).