—————————————————————————–
Међународна научна конференција
ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, ИДЕНТИТЕТ 2
Косовска Митровица,
16–18. октобар 2026. године
iki2024@pr.ac.rs
https://fifa.pr.ac.rs/istorija_kultura_identitet_2026/
—————————————————————————–
Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици организује међународну научну конференцију Историја, култура, идентитет 2 (ИКИ 2) која ће се одржати у Косовској Митровици од 16. до 18. октобра 2026. године. Циљ конференције је да се интердисциплинарним, односно мултидисциплинарним приступом (са становишта лингвистике, књижевности, историје, историје уметности, филозофије, психологије, педагогије, социологије, права и економије) продискутују, расветле, истраже и проблематизују различита питања из домена историје, културе и идентитета, њихови сложени међуодноси и повезаност са другим феноменима друштва.
Међусобна повезаност историјских процеса, културолошких промена и механизама формирања идентитета одређује начин на који појединци тумаче догађаје из прошлости, прилагођавају се друштвеним нормама и долазе до самоспознаје у оквиру социо-културолошког контекста. Сагледавање процеса формирања идентитета у светлу савремених приступа, као и повезаност идентитета са различитим формама психосоцијалног функционисања индивидуе и друштва биће настојање психолошких испитивања. Кроз шири осврт на историјске процесе, догађаје и појаве, историографски приступ проучавању тема дефинисаних конференцијом понудиће одговоре на бројна питања из прошлости, указати на могуће узроке проблема у садашњости и спречити настанак нових у будућности. Из угла историје уметности, кроз нове методолошке приступе и међудисциплинарни научни дијалог, уметност ће у различитим историјским периодима и просторним целинама бити представљена као спој културних, политичких и друштвених норми одређених социјалних група и друштва у целини. Социологија посматра идентитете као индивидуалне и колективне, и увек у међуодносу ја–ти и ми–они, при чему идентитети не представљају само позитивне, већ и стигматизујуће одреднице. Никада се више није разматрало питање идентитета него у савременој епохи глобализације, а на њиховом темељу долази и до изградње читавих теоријских наратива, са практичним идентитетским консеквенцама у подручју колективног идентитета (нпр. nation-building, state-building) или индивидуалног идентититета (нпр. питања рода). У епохи кризе идентитета, краја историје и навале субкултурних образаца понашања, тежња филозофских истраживања биће да поновним промишљањем дијалектичког односа између историје, културе и идентитета, изрази оно постојано у промени, апсолутно у историји и супстанцијално у идентитету. Из перспективе педагошке теорије и праксе, истраживања бројних образовних концепата допринеће развоју националних, културних, научних, хуманистичких и демократских вредности савременог друштва и тиме унапредити васпитно-образовни процес. Лингвистичка истраживања биће фокусирана на приказ језичких промена до којих временом долази услед динамичне природе друштава и актуелних и историјских дешавања која их формирају. Такође, историја, култура и идентитет тумачиће се из разноврсних књижевних аспеката показујући како књижевна дела осветљавају комплексност људског искуства, друштвених норми и индивидуалног и колективног идентитета. У оквиру правне науке, пажња ће бити усмерена на улогу правних система, институција и нормативних оквира у обликовању и заштити различитих облика индивидуалног и колективног идентитета, као и на значај права у регулисању друштвених односа у контексту културних и историјских промена. Са становишта економије, разматраће се утицај економских процеса, развојних политика и институционалних оквира на обликовање културних образаца и идентитетских структура, као и међусобна условљеност економског развоја, друштвених трансформација и очувања културног наслеђа.
Пленарни говорници
Задовољство нам је да најавимо пленарна излагања следећих истакнутих професора:
- проф. др Александар Милановић, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, Београд (Србија)
- проф. др Драга Мастиловић, Универзитет у Источном Сарајеву, Институт историјских наука, Пале (Република Српска)
- проф. др Зоран Матевски, Универзитет „Св. Ћирило и Методије”, Филозофски факултет, Институт за социологију, Скопље (Северна Македонија)
Трајање пленарног излагања је највише 30 минута, укључујући десетоминутну дискусију.
Радни језици
Радни језици конференције су српски, енглески и руски.
Пријава за учешће на конференцији доставља се најкасније до 10. маја 2026. године путем електронског обрасца:
Пријавни образац – Application Form – Образец заявки на участие
У обрасцу обавезно назначити начин саопштења: уживо или онлајн.
Време саопштења је највише 15 минута.
Један аутор може да учествује са једним саопштењем, било као аутор или коаутор. Прихватају се пријаве са највише два аутора.
Обавештење о прихватању теме биће послато најкасније до 20. маја 2026. године.
Котизација
Котизација за учешће на конференцији (по аутору) износи 6000 динара, односно 50 евра за учеснике ван територије Србије. Цена котизације обухвата учешће на секцијама, конференцијски материјал, књигу сажетака, зборник, смештај, храну, освежења, свечану вечеру и излет (посета манастирима).
Инструкције за уплату биће послате након прихватања сажетка.
Публикације
Књига сажетака биће објављена пре одржавања конференције.
Радови у целини достављаће се до 1. фебруара 2027. године. Рецензирани радови биће објављени у тематском зборнику.
Пријављени учесници биће благовремено информисани о програму рада конференције, смештају, свечаној вечери, посети косовско-метохијским манастирима (планираној за трећи дан конференције) и др.
Важна обавештења у вези са конференцијом бића доступна и на интернет страници Филозофског факултета: https://fifa.pr.ac.rs/istorija_kultura_identitet_2_2026/
За сва додатна питања можете нас контактирати путем адресе електронске поште конференције: iki2024@pr.ac.rs
Радујемо се нашем сусрету на конференцији.
Организациони одбор Историја, култура, идентитет 2
| В А Ж Н И Д А Т У М И | |
| одржавање конференције | 16–18. 10. 2026. |
| рок за пријаву за учешће | 10. 5. 2026. |
| обавештење о прихватању теме и сажетка | 20. 5. 2026. |
| рок за предају радова | 1. 2. 2027. |
ПРОГРАМСКИ ОДБОР
- Др Александра Костић Тмушић, редовни професор, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за српску књижевност и језик, Косовска Митровица (Србија); председник одбора
- Др Звездан Арсић, редовни професор, декан, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за педагогију, Косовска Митровица (Србија)
- Др Драгана Станојевић, редовни професор, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за психологију, Косовска Митровица (Србија)
- Др Снежана Зечевић, ванредни професор, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за енглески језик и књижевност, Косовска Митровица (Србија)
- Др Бранислава Дилпарић, ванредни професор, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Филозофски факултет, Катедра за енглески језик и књижевност, Косовска Митровица (Србија)
- Др Милош Ковачевић, редовни професор у пензији, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет, Одсек за филологију, Крагујевац (Србија)
- Др Драга Мастиловић, редовни професор Универзитет у Источном Сарајеву, Институт историјских наука, Пале (Република Српска)
- Др Радмило Маројевић, редовни професор, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за славистику, Београд (Србија)
- Др Владимир Боранијашевић, редовни професор Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Правни факултет, Косовска Митровица (Србија)
- Др Срђан Лалић, редовни професор, Универзитет у Источном Сарајеву, Економски факултет Брчко, Рачуноводство и финансије, Брчко (Босна и Херцеговина)
- Др Весна Лопичић, редовни професор, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Англистика, Ниш (Србија)
- Др Александар Милановић, редовни професор, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, Београд (Србија)
- Др Урош Шуваковић, редовни професор, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Катедра за философију и друштвене науке, Београд (Србија)
- Др Зоран Матевски, редовни професор, Универзитет „Св. Ћирило и Методије”, Филозофски факултет, Институт за социологију, Скопље (Северна Македонија)
- Др Миодраг Јовановић, редовни професор Универзитет Црне Горе, Филолошки факултет, Студијски програм за српски језик и књижевност, Никшић (Црна Гора)
- Др Славко Петаковић, редовни професор, Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Београд (Србија)
- Др Јелица Стојановић, редовни професор, Универзитет Црне Горе, Филолошки факултет, Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности, Никшић (Црна Гора)
- Др Георгиос Нектариос Лоис, редовни професор, Грчки отворени универзитет, Факултет за хуманистичке науке, Студије о православној хришћанској теологији и верском плурализму, Патра (Грчка)
- Др Сергиј Лехенчук, редовни професор Државни политехнички универзитет у Житомиру, Факултет бизниса и услуга, Катедра за информационе системе у менаџменту и рачуноводству, Житомир (Украјина)
- Др Наталија Борисовна Лапајева Ристеска, редовни професор, Пермски национално-истраживачки политехнички универзитет, Катедра за стране језике и везе с јавношћу, Перм (Русијa)
- Др Гурбуз Арслан, редовни професор, Универзитет Зонгулдак Булент Еџевит, Катедра за историју, Зонгулдак (Турска)
- Др Слободан Владушић, редовни професор, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за српску књижевност, Нови Сад (Србија)
- Др Андреас Бернекер, редовни професор, Универзитет примењених наука у Ахену, Одсек за пословне студије, Ахен (Немачка)
- Др Миланко Говедарица, редовни професор, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење: Филозофија, Београд (Србија)
- Др Симон Малменвал, ванредни професор, Универзитет у Љубљани, Теолошки факултет, Љубљана (Словенија)
- Др Љиљана Јерковић, редовни професор, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Студијски програм педагогије, Бања Лука (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Др Биљана Милошевић Шошо, редовни професор, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Катедра за социологију, Пале (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Др Милица Митровић, ванредни професор, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Департман за психологију, Ниш (Србија)
- Др Слађана Зуковић, редовни професор, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Одсек за педагогију, Нови Сад (Србија)
- Др Дмитар Тасић, научни саветник, Институт за новију историју Србије, Београд (Србија)
- Др Драгана Новаков, ванредни професор Државни универзитет у Новом Пазару, Департман за филолошке науке, Студијски програм Српска књижевност и језик, Нови Пазар (Србија)
- Др Татјана Нововић, редовни професор, Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет у Никшићу, Одсјек за педагогију и психологију, Никшић (Црна Гора)
- Др Атанасиос Семоглу, редовни професор, Аристотелов универзитет у Солуну, Солун (Грчка)
- Др Ана Захарова, ванредни професор, Ломоносовљев државни универзитет у Москви, Москва (Русија)
- Др Ставрос Мамалукос, редовни професор, Универзитет у Патри, Патра (Грчка)
- Др Наташа Николић, ванредни професор, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење: Педагогија, Београд (Србија)
- Др Милена Белић, доцент, Државни универзитет у Новом Пазару, Департман за филозофске науке и уметност, Студијски програм Психологија, Нови Пазар (Србија)
- Др Инга Јекабсоне, доцент, Технички универзитет у Риги, Факултет за инжењерску економију и менаџмент, Рига (Летонија)
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
- Др Татјана Компировић, ванредни професор, председник
- Др Бранкица Поповић, редовни професор
- Др Јелена Михајловић, редовни професор
- Др Саша Станојевић, редовни професор
- Др Татјана Радојевић, редовни професор
- Др Ана Андрејевић, редовни професор
- Др Маја Павловић Шајтинац, ванредни професор,
- Др Иван Стојиловић, ванредни професор
- Др Бранислава Вучковић, доцент
- Др Александар Костадиновић, доцент
- Др Небојша Станковић, доцент
- Др Александра Димитријевић, асистент са докторатом
- Др Наташа Нинчетовић, асистент
- Др Аница Радосављевић, асистент
- Милица Марјановић, асистент
- Митар Недељковић, асистент
- Тамара Добрић, асистент
- Лука Јовановић, асистент
- Тијана Симић, асистент
- Василије Стоиљковић, виши лектор
- Јована Томашевић, сарадник у настави
