Доц. др Микоња Кнежевић
Катедра за филозофију

Е-пошта: mikonjaknezevic@gmail.com

 

 

 

 

 

 

Академска каријера:

  • Диплома – Филозофски факултет Универзитета Црне Горе, Византијска филозофија, јун 2001.
  • Докторат – Φιλοσοφική Σχολή Εθνικού και Καπποδιστριακού Πανεπιστημείου Αθηνών, Ουσία, πρόσωπο και ενέργεια στη διανόηση του Αγίου Γρηγορίου Παλαμά, јул 2008.

Области интересовања и истраживања

  • Византијска филозофија
  • Филозофска антропологија
  • Античка и средњовековна филозофија

 

Библиографија

Монографије

  • Микоња Кнежевић (2016), Његош и исихазам, Београд, Косовска Митровица: Институт за теолошка истраживања, Филозофски факултет у Косовској Митровици 2016. ISBN 978-86-6349-062-8
  • Mikonja Knežević (2012), Gregory Palamas (12961357): Biblio­gra­phy, Bel­gra­de: Institute for Theo­lo­gi­cal Research 2012. ISBN 978-86-7405-084-6
  • Mikonja Knežević (2012), Maximus the Confessor (580–662): Bi­bli­o­gra­phy, Bel­gra­­de: Institute for Theo­lo­gi­cal Research 2012. ISBN 978-86-7405-083-5

Студије и огледи

  • Mikonja Knežević (2015), “Authority and Tradition. The Case of Dionysius Pseudo-Are­opa­gi­te in the Writing ‘On Divine Unity and Distinction’ by Gregory Palamas“, in: Mikonja Kne­žević, ed., The Ways of Byzantine Philosophy, Contemporary Christian thought series 32, Alhambra, California: Sebastian Press 2015, 375–389. ISBN: 978-1-936773-25-1
  • Mikonja Knežević (2015), “Ἐκ and διά in ‘Apodictic Treatises on the Procession of the Holy Spirit’ of Gregory Palamas“, in: Constantinos Athanasopoulos, ed., Triune God: Incompre­hen­sible but Knowable – The Philosophical and Theological Significance of St Gregory Pala­mas for Con­­­­temporary Philosophy and Theology, Newcastle: Cambridge Scholars Pub­li­shing 2015, 264–291. ISBN (10): 1-4438-8055-8 ISBN (13): 978-1-4438-8055-8
  • Mikonja Knežević (2015), “Ἐξ ἀμφοῖν. Cyril of Alexandria and the Polemics over Filioque of Gregory Palamas“, International Journal for Philosophy and Theology 15 (2015) 167–194. ISSN 1451-3455
  • Микоња Кнежевић (2014), „Григорије Палама и хеленска ‘paideia’. Случај ‘Тријаде у одбрану свештених исихаста’“, у: Улога образовања и васпитања у развијању хуманистичких, интеркултуралних и националних вриједности. Међународни тематски зборник. Приредили Б. Јовановић, М. Вилотијевић, Косовска Ми­тро­вица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиш­тем у Косовској Митровици 2014, 369–422. ISBN 978-86-6349-036-9
  • Микоња Кнежевић (2012), „Mens–notitia–amor/Νοῦς–γνῶσις–ἔρως. Схо­­­ли­ја на случај ‘Augu­sti­nus/Palamas’“, у: Б. Шијаковић, прир., Српска теологија у двадесетом веку: истраживачки проблеми и резултати 11, Београд: Институт за теолошка истраживања 2012, 42–61. ISSN 1452-7804
  • Mikonja Knežević, (2012), “The Order (τάξις) of Persons of the Holy Trinity in ‘Apodictic Tre­a­tises’ of Gregory Palamas“, International Journal for Philosophy and Theology 12, 84–102. ISSN 1451-3455
  • Микоња Кнежевић, (2011), „‘Αὐτήκοος γεγονὼς τῆς τῶν ἀποστό­λων τοῦ Χρι­στοῦ φωνῆς’. Ауторитет Дионисија ‘Псеудо’Ареопагита у спису ‘О јединствима и разликовањима’ Григорија Паламе“, Црквене студије. Годишњак Центра за црквене студије (Ниш: Центар за црквене студије) 8, 99–123. УДК 27-1 Псе­у­до-Дионисије Ареопагит, 271.2-36:929 Григорије Палама, свети ISSN 1820-2446

 

Прикази и чланци

  • Микоња Кнежевић, (2014), „Философија обестемељености као могућност заснивања религијске философије. Богдан Лубардић, Философија вере Лава Шестова. Апофатичка деконструкција разума и услови могућности религијске философије, Београд: Институт за теолошка истраживања, Православни богословски факултет, Универзитет у Београду 2010“, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLIV, 2, 273-283.
    • Микоња Кнежевић, (2012), „Онтологија дијалошке узајамности. Приказ књиге: Ν. Λουδοβεῖκος, Οἱ τρόμοι τοῦ προσώπου καὶ τὰ βάσανα τοῦ ἔρωτα. Κριτικὴ στοχασμοὶ γιὰ μιὰ μετανεωτερικὴ θεολογικὴ ὀντολογία, Ἀθήνα: Ἁρμός 2009, 202 pp.“, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини XLII, 2, 471-475.

 

Преводи

  • Јарослав Пеликан, (2005), Мелодија теологије. Философски рјечник, с енглеског превео Микоња Кнежевић, редакција превода Богдан М. Лубардић, Никшић: Јасен
  • Линос Бенакис, (2002), „Византијска философија“ [= Linos Benakis, „Byzantine Philosophy“], у: В. Татакис, Византијска философија, Никшић, 28-36.
  • Џорџ К. Бертолд, (2006), „Кападокијски коријени Максима Исповједника“ [= George C. Berthold, „Cappadocian Ro­ots of Maximus the Confessor“], Луча, XXI-XXII, 358-362.
  • Брајан И. Дејли, (2006), „Апокатастасис и благопоштоватељско ћутање у есхатологији Максима Исповједника“ [= Brian E. Daley, „Apokatastasis and Honorable Silence in the Eschatology of Maximus the Confessor“], Луча, XXI-XXII, 485-502.
  • Џорџ К. Бертолд, (2006), „Максим Исповједник и filioque [= George C. Bert­hold, „Maximus Confessor and filioque“], Луча, XXI-XXII, 560-562.
  • Џорџ К. Бертолд, (2006), „Да ли је Максим Исповједник познавао Августина?“ [= George C. Berthold, „Did Maximus Confessor Know Augustine?“], Луча, XXI-XXII, 562-564.
  • Панајотис Христу, (2006), „Максим Исповједник о бесконачности човјека“ [= Panayiotis Christou, „Maximus the Confessor on the Infinity of Man“], Луча, XXI-XXII, 381-386.
  • Димитрис Батрелос, (2006), „Однос између божанске и људске воље Исуса Христа по светом Максиму Исповједнику“ [= Demetrios Bathrellos, „The relationship between the Divine Will and the Human Will of Jesus Christ According to Saint Maximus the Confessor“], Луча, XXI-XXII, 398-402.
  • М. К. Стинберг, (2006), „Христова слободна воља по Максиму Исповједнику. Сотириолошка неопходност реципроцитета“ [= Matthew C. Steenberg, „The Free Will of Christ in Maximos the Confessor: The Sotiriological Necessity of Reciprocity“], Луча, XXI-XXII, 407-411.
  • К. Ј. Јанакопулос, (2006), „Максим Исповједник и његов утицај на источну и западну теологију и мистику“ [= Deno J. Geanakoplos, „Maximos the Confessor and his Influence on Eastern and Western Theology and Mysticism“], Луча, XXI-XXII, 567-576.
  • Ноам Чомски, (2009), „Интелектуалци и друштвена промјена“ [= Noam Chomsky, „Intellectuals and Social Change“], Луча XXIII-1 95-122; Луча XXIII-2, 315-337; Луча XXIII-3/4, 515-550.
  • Ернст Мортиз Манасе, (2009), „Философска вриједност историје философије“ [= Ernst Mortiz Manasse, „The Philosophical Value of the History of Philosophy“], Луча, XXIII/3-4, 357–368.
  • Карл Ото Апел, (2010), „Картезијанска парадигма прве философије: критичко процјењивање из перспективе друге (сљедеће?) парадигме?“, [= Karl-Otto Apel, „The Cartesian Paradigm of First Philosophy: A Critical Appreciation from the Perspective of Another (the Next?) Paradigm“], Луча, XXIV/3-4, 187–200.
  • Максим Исповједник, (2010), „Variae definitiones“, Луча XXIV-3/4, 233-238.
  • Ангелос Ј. Филипу, (2012), „Учење о злу код светог Григорија Ниског“ [= Angelos J. Philippou, „The Doctrine of Evil in St. Gregory of Nyssa“], у: Б. Б. Брајовић, прир., Средњовјековна философија. Теме и проблеми, Фоча, Источно Сарајево: Универзитет у Источном Сарајеву, Православни богословски факултет Свети Василије Острошки, Философско друштво Црне Горе, 161-165.
  • Јанис А. Димитракопулос, (2012), „Стоички концепт ἐπίνοια Евномија Кизичког и Василија Кесаријског и његово искривљено приказивање код Григорија Ниског“ [= John A. Demetracopoulos, „Glossogony or Epistemology? Eunomius of Cyzicus and Basil of Caesareas Stoic Con­cept of ἐπίνοια and Its Misrepresentation by Gregory of Nyssa“], у: Б. Б. Брајовић, прир., Средњовјековна философија. Теме и проблеми, Фоча, Источно Сарајево, 166-176.
  • Георги Каприев, (2012), „Мјесто и смисао философије по учењу Григорија Паламе“ [= Georgi Kapriev, „Stellung und Sinn der Philosophie nach der Lehre des Gregorios Palamas“], у: Б. Б. Брајовић, прир., Средњовјековна философија. Теме и проблеми, Фоча, Источно Сарајево, 177-185.
  • Роберт Синкевич, (2013), „Григорије Палама“ [= Robert Sinkewicz, „Gregory Palamas“], у: Микоња Кнежевић, прир., Ουσία, υπόστασις, ενέργεια. Аспекти мисли Григорија Паламе, Београд: Институт за теолошка истраживања, 47-71.
  • Жан-Клод Ларше, (2013), „Свети Григорије Палама и отачко предање“ [= Jean-Claude Larchet, „Ὁ ἅγιος Γρηγόριος Παλαμᾶς καί ἡ πατερική παρά­δο­ση“], у: Микоња Кнежевић, прир., Ουσία, υπόστασις, ενέργεια. Аспекти мисли Григорија Паламе, Београд, 89-99.
  • Јуст ван Росум, (2013), „Дионисије Ареопагит и Григорије Палама: христолошки коректив?“ [= Joost van Rossum, „Dionysius the Areopagite and Gregory Palamas: A Christological Corrective?“], у: Микоња Кнежевић, прир., Ουσία, υπόστασις, ενέργεια. Аспекти мисли Григорија Паламе, Београд, 100-105.
  • Хану Т. Кампури, (2013), „Срце или ум? Примарни орган молитве по Григорију Палами (1296-1359“ [= Hannu T. Kamppuri, „Herz oder Sinn? Das primäre Organ des Gebets bei Gre­go­rios Palamas (1296-1359“], у: Микоња Кнежевић, прир., Ουσία, υπόστασις, ενέργεια. Аспекти мисли Григорија Паламе, Београд, 299-303.
  • Норман Расл, (2013), „Учење о обожењу код Григорија Паламе“ [= Norman Russell, The Doctrine of Deification in the Greek Patristic Tradition], у: Микоња Кнежевић, прир., Ουσία, υπόστασις, ενέργεια. Аспекти мисли Григорија Паламе, Београд, 369-374.
  • Јуст ван Росум, (2013), „Теологија светог Григорија Паламе и томизам“ [= Joost van Rossum, „Ἡ θεολογία τοῦ ἁγίου Γρηγορίου Παλαμᾶ καί ο Θωμισμός“], у: Микоња Кнежевић, прир., Ουσία, υπόστασις, ενέργεια. Аспекти мисли Григорија Паламе, Београд, 465-470.
  • Рајн­хард Флогаус, (2013), „Теологија Григорија Паламе – препрека или помоћ за екуменски споразум?“ [= Reinhard Flogaus, „Die Theologie des Gregorios Palamas – Hindernis oder Hilfe für die ökumenische Verständigung“], у: Микоња Кнежевић, прир., Ουσία, υπόστασις, ενέργεια. Аспекти мисли Григорија Паламе, Београд, 483-498.